Zbog oštrih mera protiv finansijera, uzburkane političke klime i usporavanja ekonomije brojni kineski miljarderi planiraju da se zajedno sa svojim novcem izmeste u inostranstvo.
Iako je veoma teško pratiti milijardere, odnosno njihovu imovinu koja treba da se oporezuje, može se reći da se broj ultra bogatih ljudi u Kini smanjuje. Od procenjenih 2.640 milijardera u svetu, smatra se da je najmanje 562 u Kini, prema Forbsu, što je manje nego 2022, kada ih je bilo 607, prenosi Gardijan.
Kineske elite već dugo traže načine da iznesu novac u inostranstvo. Zvanično, pojedincu je jedino dozvoljeno da iz zemlje transferiše 50.000 dolara godišnje. U praksi, bogati ljudi imaju brojne zvanične i nezvanične načine da izmeštaju svoje fondove - preko devizne berze u Hongkongu, gde nema kontrole kapitala, ili usmeravanjem gotovine u biznis u inostranstvu.
Pre pandemije je godišnje iz Kine kroz turistička putovanja izlazilo oko 150 milijardi dolara godišnje, prema proceni banke Natiksis (Natixis). Mada se međunarodna turistička putovanja nisu vratila na nivo pre pandemije, visoke američke kamate i slab juan snažan su podsticaj bogatim Kinezima da iznose novac iz zemlje, kažu ekonomisti.
U prvoj polovini 2023. registrovan je manjak od 19,5 milijardi dolara u podacima o kineskom platnom bilansu koji ekonomisti koriste kao indikator odliva kapitala, mada bi prava vrednost novca koji je nezvanično napustio ekonomiju mogla da bude veća.
Vodeća ekonomistkinja za Aziju i Pacifik u banci Natiksis Alisia Garsia Herero kaže da "visok nivo neizvesnosti oko buduće ekonomske politike i poslovnih prilika u Kini" takođe ohrabruje ljude da štednju iznesu iz zemlje.
Si Đinping je 2021. pozvao na "zajednički prosperitet", što je protumačeno kao poziv tajkunima da podele bogatstvo. Te godine je kompanija Alibaba donirala 100 milijardi juana u tu svrhu.
Smatra se da je kineski lider posebno nepoverljiv prema kineskoj finansijskoj eliti pošto je 2015. iz ekonomije otišlo više od 600 milijardi dolara posle iznenađujuće devalvacije juana. Od tada Peking nastoji da pooštri pritisak na kinesko bogatstvo i ljude koji imaju najveći deo bogatstva.
Slogan "zajednički prosperitet" u međuvremenu je nestao jer Peking nastoji da promoviše Kinu kao mesto otvoreno za biznis posle tri godine bez kovida. Međutim, pritisak na biznis elite nije popustio i sada, kada su granice otvorene, mnogi razmatraju planove za izlazak.
Okruženje danas nije kao u vreme kada se Kina spremala za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. i uvodila reforme koje su omogućile kineskim preduzetnicima da gomilaju bogatstvo. Međutim, pod Sijem, koji je konsolidovao ličnu moć više od bilo kog drugog lidera od Mao Cedunga, akcenat se vratio na političku kontrolu pre nego ekonomsku slobodu.
Gardijan piše da je sve više znakova koji ukazuju da se bogati Kinezi sele - više od 10% luksuznih aparmana prodatih u Singapuru u prvom kvartalu 2023. otišlo je kineskim kupcima prema 5% u isto vreme 2022, pokazuju podaci jedne kompanije za nekretnine.
Takođe, sada u Singapuru postoji oko 1.100 kancelarija "za porodicu", odnosno firmi osnovanih da upravljaju bogatstvom određene porodice, prema 50 u 2018, pri čemu se procenjuje da su za polovinu tog rasta zaslužni kineski klijenti.
Prema konsultantskoj kući Henli i partneri (Henley & Partners), očekuje se da ove godine Kinu napusti oko 13.500 veoma bogatih pojedinaca.
Istovremeno nezavisni konsultant Dejvid Lesperans kaže da od poslovnih ljudi koji žele da presele u inostranstvo cele svoje timpove, ne samo porodice, dobija sve veći broj upita. On kaže da, uz političke rizike, preduzetnici više ne smatraju Kinu zemljom mogućnosti. Naime, Kina je 2017. dobijala dva nova milijardera nedeljno a sada je ekonomski rast usporio.
Prema njegovim rečima, milijarderi su ranije pravili gomile novca u Kini a sada, kada to više nisu tolike sume, pitaju se zašto ostaju i rizikuju.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
