Evropska komisija će ubrzati proces zapošljavanja i uvesti moderniju radnu kulturu u nastojanju da privuče mlađe generacije u svoje redove, ali mnogi misle da su potrebne drastičnije reforme da bi se zaustavio trend sve starijih zvaničnika EU.
Prosečna starost zaposlenih u Komisiji sa punim radnim vremenom porasla je tokom poslednje decenije zbog znatno smanjenog broja novih konkursa i zbog toga što su mladi obeshrabreni dugom i sporom procedurom selekcije.
Mali broj milenijalaca koji su ušli u Berlamon žale se da se prema njima ponašaju kao prema drugorazrednim službenicima.
"Imam starije kolege koji zarađuju pet ili šest puta više od mene da rade potpuno isti posao i za potpuno isti nivo odgovornosti", izjavio je mladi zvaničnik Evropske komisije koji nije imenovan, prenosi Politiko.
U Briselu su se nadali da će prijemni ispit zakazan za novembar doneti nova lica u redove Komisije, ali je kadrovska agencija EU odložila test zbog pritužbi na tehničke greške u onlajn testiranju, što je dodatno podrilo narušenu reputaciju EU među mladima.
Stvar je dodatno pogoršala odluka najvišeg suda EU da ukine gornju starosnu granicu od 35 godina za učešće u konkursu jer su time bili diskriminisani stariji kandidati. Ali u praksi, to je dovelo do toga da se mladi takmiče sa starijim i iskusnijim kandidatima, koji su na kraju dobili prednost u procesu zapošljavanja u EU.
Komisija je takođe povećala standardnu starosnu granicu za penzionisanje na 66 godina što je, zajedno sa manjim brojem testova za prijem, povećalo prosečnu starost njenih stalno zaposlenih sa 45 na 50 godina u periodu od 2010. do 2022. godine.
U tom periodu, udeo ljudi starijih of 50 godina koji rade u Komisiji je znatno povećan, dok se istovremeno samnjivao broj zaposlenih koji su u 20-im i 30-im godinama.
"Rekao bih da 70 do 80 odsto mog tima čine ljudi u 50-im godinama", rekao je jedan neimenovani zvaničnik.
Takvo okruženje je otežavalo život mlađih zaposlenih, koji su se osećali izolovano, a sličnu nelagodu osećali su i oni koji su se mladi probili u najviše rangove EU.
Među njima je i bivša visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, koja je u Brisel došla sa 41 godinom. Ona je jednom prilikom rekla da je bila veoma mlada, u poređenju s onim što se od nje očekivalo.
U nastojanju da podmladi svoje redove, Evropska komisija želi da poboljša proces zapošljavanja i učini briselsku karijeru privlačnijom za mlade diplomce, pa je 2022.
odine obećala da će skratiti vreme čekanja za prijemni ispit i dozvoliti više rada na daljinu.
Posledice generacijskog sukoba sežu dalje od briselskog "mehura", navodi Politiko i dodaje da su eurokrate "žila kucavica" evropskih institucija, zaduženi za pravljenje nacrta ključnih reformi o pitanjima kao što su klimatske promene i digitalizacija, koje u velikoj meri utiču na mlađe generacije. Nije uredu, smatraju mladi, da o tome odlučuju samo "ostareli kadrovi" na koje neće toliko uticati posledice tih politika.
"Očigledno je da imate potpuno različite perspektive u svom pristupu zelenoj i digitalnoj tranziciji ako umate 50 godina", rekao je mladi zvaničnik Komisije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: European Commission, EC HR Department/Politico
