Javni ugovori u EU nisu dovoljno atraktivni a posledica je smanjenje konkurencije na tenderima, pokazao je novi izveštaj Evropskog revizorskog suda (ECA).
Između 2011. i 2021. broj kompanija koje su se nadmetale za pružanje radova, robe i usluga javnim telima pao je na nivou EU sa 5,7 ponuđača na 3,2 po proceduri.
"U poslednjih deset godina EU i njene članice nisu uspele da povećaju konkurenciju za javne ugovore i sada, nažalost, govorimo o izgubljenoj deceniji", rekla je Helga Berger iz ECA.
Pored toga, većina ugovora dodeljena je onima sa najnižom ponudom, čime se potvrđuje činjenica da je cena najvažniji faktor i da se retko vodi računa o ekološkim, socijalnim i inovativnim kriterijumima, preneo je EUObserver.
Osam članica EU, uključujući Slovačku, Rumuniju i Litvaniju, dodelilo je u 2021. ugovor najjeftinijem ponuđaču u više od 80% slučajeva, pokazao je izveštaj ECA.
Revizori su zaključili i da je reforma direktive EU o javnim nabavkama iz 2014, koja je trebalo da učini ponude atraktivnijim i time konkurentnijim, imala više promašaja nego pogodaka.
U praksi, procedure su tokom decenije postale za 50% duže, transparentnost nije ažurna a broj direktnih dodela ugovora i pojedinačnih ponuda je povećan.
Revizori smatraju da je razlog za smanjenje konkurencije, iako je briselska reforma bila "ambiciozna", to što nije bilo dubinskih analiza problema.
Smanjenje konkurencije u poslednjih deset godina posledica je administrativnog bremena procedura, preterano restriktivnih kriterijuma u ponudama i tržišne koncentracije, ocenili su revizori.
"Evropska komisija terba da sačini akcioni plan za prevazilaženje ključnih prepreka za konkurenciju i da učini javne ugovore atraktivnijim za kompanije", rekla je Berger.
Od 2011. do 2021. svaki četvrti javni ugovor u EU dodeljen je po proceduri jednog ponuđača i njihov udeo je gotovo udvostručen, sa 23,5% na 42% za samo deset godina.
Primetne su razlike među zemljama a najviše takvih ugovora u 2021. registrovano je u Sloveniji (73%), Kipru (60%) i Poljskoj (53,5%).
Takođe je gotovo 16% svih javnih nabavki u 2021. dodeljeno bez raspisivanja tendera, što znači da su direktno dodeljeni iako bi takva praksa trebalo da bude izuzetak, prema direktivi, preneo je EUObserver.
Navodi se i da nacionalne, regionalne i lokalne vlasti troše dve hiljade milijardi evra godišnje na javne nabavke, što odgovara 14% BDP 27 članica Unije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
