Većina birača u sedam zemalja Zapada smatra da je demokratija u lošijem stanju nego što je bila pre pet godina, pokazuju rezultati istraživanja agencije Ipsos.
Rezultati otkrivaju široko rasprostranjenu zabrinutost zbog stanja demokratije uoči velikih izbora u SAD, Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji naredne godine, kao i pomešane stavove o Uniji.
Istraživanje je sprovedeno krajem septembra u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Hrvatskoj, Italiji, Poljskoj i Švedskoj.
U Francuskoj je 73% ispitanika reklo da je prethodnih godina došlo do pada demokratije, isto mišljenje ima i gotovo sedam od 10 Amerikanaca, a u Velikoj Britaniji više od šest od 10 ljudi je ocenilo da demokratija funkcioniše slabije nego pre pet godina, pokazuju rezultati istraživanja u koje je Politiko imao uvid.
U svim zemljama osim jednoj, oko polovine ispitanika je reklo da je nezadovoljno načinom na koji demokratija funkcioniše, a većina se složila sa izjavom da je sistem "namešten" u korist bogatih i moćnih i da je potrebna "radikalna promena".
Jedino je u Švedskoj većina ispitanika (58%) rekla da je zadovoljno kako sistem vlasti funkcioniše.
Među članicama EU, istraživanje je pokazalo suprotstavljene stavove o stanju Unije.
Većina ispitanika u zemljama obuhvaćenim istraživanjem izjasnilo se za EU, ali je većina u svim zemljama rekla da je nezadovoljno stanjem demokratije na nivou Unije.
Jedino su građani Hrvatske zadovoljniji demokratijom na nivou EU (26%) nego demokratijom na nacionalnom nivou (21%).
Posebno zabrinjavajući su odgovori na pitanje da li osećaju da imaju bilo kakav uticaj na odlučivanje na nivou EU.
Najveći procenat (20%) onih koji su rekli da osećaju da imaju veliki ili neki uticaj zabeležen je u Poljskoj.
Iako građani EU biraju poslanike Evropskog parlamenta direktno, izbor najviših lidera EU, kao što je predsednik Evropske komisije ili predsednik Evropskog saveta, vrši se posredno.
Evropske političke partije su ranijih godina pokušavale da proces izbora učine više demokratskim, tražeći da najviše pozicije dobiju špicenkandidati, odnosno vodeći kandidati partije koja dobije najviše glasova na izborima za Evropski parlament.
Taj sistem je međutim ignorisan posle prethodnih izbora, kada su evropski lideri umesto Manfreda Vebera, vodećeg kandidata Evropske narodne partije koja je osvojila najviše mesta, izabrali Ursulu fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC - Audiovisual Service
