Demografskoj revitalizaciji Evropske unije treba pristupiti strateški i podići kvalitet života svih generacija, rekli su učesnici konferencije o demografskim promenama u Evropi, održanoj 11. decembra u Zagrebu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da su demografske promene jedan od izazova koji zahteva posebnu pažnju kako bi buduća Evropa bila otpornija i naprednija.
"Demografske promene nisu daleki koncept nego realnost koja oblikuje svakodnevni život naših društava i naroda. Ove promene i realnosti, bilo da se radi o starenju stanovništva ili promeni porodične dinamike, zahtevaju strateške odgovore", rekla je Fon der Lajen u u obraćanju putem video-poruke.
Predsednica EK je rekla da odgovor na demografske promene treba da se fokusira i na osnaživanje mlađih generacija kako bi napredovale u dinamičnom svetu, saopštila je Komisija.
Konferenciju "Demografske promene u Evropi: Praktična rešenja Evropske komisije" organizovalo je Predstavništvo Evropske komisije u Hrvatskoj.
Evropska komesarka za demokratiju i demografiju Dubravka Šuica rekla je da je za demografske izazove potreban strateški odgovor i da će, s obzirom da raste životni vek i udeo starijeg stanovništva, biti potrebno osnažiti starije generacije.
"Više ne govorimo o starenju stanovništva, već govorimo o Evropi dugovečnosti", kazala je Šuica, dodajući da će bolja nega za starije morati da ide uporedo s osiguranjem boljih perspektiva za mlade.
Do 2050. godine udeo stanovnika starijih od 65 godina biće oko 30%, a to zahteva odgovor penzijskog sistema i zdravstvenog sektora.
Biće nužna i veća pomoć roditeljima i osiguranje ravnoteže između poslovnog i privatnog života, što je jedan od stubova paketa instrumenata o demografiji koji je Evropska komisija predstavila u oktobru, prenela je Hina.
Šuica je upozorila da osam miliona žena u EU nije na tržištu rada i da zapostavljaju svoju karijeru jer moraju da se brinu deci ili roditeljima zato što nemaju mogućnosti da im deca idu u vrtić, a roditelji budu u domovima za stare.
Evropljani će do 2070. činiti tek oko 4% svetskog stanovništva, što ugrožava položaj Evrope u svetu.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković naglasio je da bi "demografsko slabljenje Evrope" moglo dovesti do toga da se "sve manje uzima u obzir i manje uvažava", što povećava hitnost za suočavanje s demografskim izazovima.
Među ključnim izazovima je pad broja stanovnika u devet članica EU, uključujući Hrvatsku.
Svake godine se rađa manje dece, u 2022. rodilo se nešto manje od 34.000, dok je iste godine broj umrlih porastao sa 47.000 na oko 57.000, kazao je Plenković.
On je dodao da je trend iseljavanja Hrvata, uglavnom u druge članice EU, prisutan već godinama i da tom izazovu treba da se pristupi "dizanjem kvaliteta života".
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: X@dubravkasuica
