Parlament Francuske je izglasao sporni, oštriji zakon o imigraciji, što je pobeda za većinu blisku predsedniku Emanuelu Makronu, ali je ona izazvala podelu u njegovim redovima jer je podršku zakonu neočekivano dala i ekstremna desnica.
Zakon bi, prema ranijim saopštenjima vlade, trebalo da olakša dobijanje boravišne dozvole za migrante koji rade u sektorima u kojima nema dovoljno radne snage, ali i da olakša deportaciju ilegalnih migranata.
Ključni deo zakona je da stranci mogu da dobiju neke beneficije socijalnog osiguranja tek posle pet godina boravka u Francuskoj, odnosno posle 30 meseci oni koji imaju posao.
Zakonom su pooštrena pravila o stranim studentima, uvedene su migracione kvote i oteženo je dobijanje državljanstva za decu imigranata koja su rođena u Francuskoj.
Oni sa dvojnim državljanstvom koji su osuđeni za teška krivična dela protiv policije mogu da izgube francusko državljastvo.
Posle dugih i teških pregovora i prvog odbacivanja predloga tog zakona u Parlamentu 11. decembra, grupa poslanika oba doma Parlamenta se složila o zajedničkoj verziji teksta zakona koja je konačno usvojena sinoć u Nacionalnoj skupštini - donjem domu Parlamenta, sa 349 glasova "Za" od 535 poslanika koji su glasali, a protiv je bilo 186. Prethodno je zakon izglasan u Senatu - gornjem domu.
Za zakon je glasala većina poslanika Makronove većine - desničarske partije Republikanci, i ekstremno desničarskog Nacionalnog okupljanja.
"Većina je bila jedinstvena i mogla je da usvoji izrazito jake mere predviđene zakonom koji svakako nije savršen jer je proizvod pregovaranja", rekao je ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen.
On je rekao da Vlada želi "veću čvrstinu protiv stranih prestupnika" i pitao: "Ko ovde može da kaže da bez reagovanja moramo dozvoliti kriminalcima, ljudima na našoj zemlji koji nas napadaju, napadaju naše profesore i koji napadaju našu policiju i koji napadaju omladinu na terasama kafića?".
Konzervativci koji su se zalagali za tvrd pristup, rekli su da iako kompromisan, tekst može da pomogne da se smanji broj migranata koji dolaze u Francusku tako što će im biti ograničen pristup socijalnoj pomoći.
"Grom" je članove Makronove stranke "udario" kada je Marin Le Pen objavila da će poslanici njene stranke Nacionalno okupljanje glasati "Za" i rekla da je taj osetno zaoštreni zakonski tekst, s jasnim desničarskim tonovima, "ideološka pobeda".
Premijerka Born je to osudila kao "neotesani manevar Nacionalnog okupljanja" čiji cilj je, kako je rekla, bio da podeli većinu, ali nije uspela da spreči krizu u predsednikovom bloku.
Nezvanično se saznaje da je ministar zdravstva Orelien Ruso zbog neslaganja s tim zakonom odmah podneo ostavku premijerki Elizabet Born, a ostavke su ponudili ministarka za visoko obrazovanje Silvi Retajo i ministar za stanovanje Patris Veržrijete jer je ekstremnodesničarsko Nacionalno okupljanje dalo podršku zakonu.
Podrška ekstremne desnice zakonu je "poljubac smrti" za vladajuću većinu, rekao je jedan poslanik Makronove partije Preporod, a drugi da su sada "u šakama Nacionalnog okupljanja" i da su "izgubili na svim frontovima".
Dok je predsednik partije Republikanci Erik Sioti pozdravio "istorijsku pobedu desnice", šef socijalista Boris Valo je rekao da je to "veliki trenutak nečasti za Vladu", a vođa radikalne levice Žan-Lik Melanšon da doneti zakon "unakažava sliku Francuske".
Predsednik komunističke grupe Andre Šasenj oštro je kritikovao ustupke date desničarima: "Na putu ste da počinite nepopravljivo. Nemojte kompromisu dodati besčašče", poručio je on premijerki Born.
Izvor: Beta, Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
