Italijanska premijerka Đorđa Meloni predložila je ustavnu reformu koja strašno podseća na onu Benita Musolinija od pre sto godina.
Usvojen u novembru 1923, Musolinijev Acerbo zakon prevideo je da partija koja dobije najviše glasova, čak i ako je to samo 25%, dobija dve trećine mesta u parlamentu. Nakon što je njegova stranka pobedila na sledećim izborima, put u diktatiru bio je utaban, piše u autorskom tekstu na briselskom portalu Politiko.
Predlog Meloni predstavlja eho Acerbo zakona jer premijerka želi da partiji sa najvećim procentom osvojenih glasova automatski da 55% mesta u parlamentu.
Politiko navodi da bi u Poljskoj, da je na poslednjim izborima važio takav izborni sistem, Pravo i pravda zadržala kontrolu u poljskom parlamentu sa osvojenih 35% glasova prema opozicionih 52%.
Predlog Đorđe Meloni, kako se navodi, nije teško razumeti jer njena partija Braća Italije možda "komforno" vodi u anketama, ali je daleko od ogromne većine.
Predlog sadrži i zahtev da svaka partija nominuje kandidata za premijera pre izbora i da kandidat partije koja je pobedila automatski postane premijer jer se smatra neposredno izabranim od strane birača.
Predlog premijerke kombinuje predsednički i parlamentarni sistem vlasti na način koji omogućava veliku koncentraciju moći, ocenjuju u autorskom tekstu Mikael Mejer-Resende (Mchael Meyer-Resende) i Nino Seretel (Tseretel) iz berlinske NVO Demokrasi riporting internešenel (Democracy Reporting International).
Kako su naveli autori, plan Meloni kombinuje legitimitet i moć direktnih predsedničkih izbora sa slabom podelom ovlašćenja u parlamentarnom sistemu. Ona bi "komandovala" izvršnom vlašću kao direktno izabrani premijer, kao i parlamentom kroz 55% zastupljenosti.
Glavni argument Đorđe Meloni je da su Italiji potrebne stabilnije vlade, što je legitimno. Naime, u poslednje tri decenije italijanske vlade trajale su u proseku samo dve godine.
I, navode autori, o bonus mestima u parlamentu za partiju pobednicu već dugo se govori u Italiji i to nije samo Musolinijeva ideja. Takvi bonusi već imaju ulogu na lokalnim i regionalnim izborima.
Međutim, premijerkin plan, čak i ako je interes stabilnost vlade, mnogi pravnici kritikuju. Oni su, kako se navodi, dali mnogo dobrih predloga za prilagođavanje sistema kako bi vlade bile stabilnije a među njima nije "cementiranje" veštački stvorene većine na čelu sa direktno izabranim premijerom.
Ukazuje se i da takav sistem nema sličan za poređenje, odnosno da veoma malo zemalja ima bonus za pobedničku partiju i, kada ga i ima, on je mnogo manji. Takođe nijedna zemlja nema direktno izabranog premijera.
Ni za EU, koja plaća cenu ignorisanja dešavanja u Mađarskoj početkom 2010-tih, premijerkin predlog ne bi bio dobrodošao.
Evropa, navodi se, ima institucije koje se bave ustavnim pitanjima - Venecijansku komisiju Saveta Evrope koja može da preispita predložene ustavne promene. Italija to može zvanično da traži a ako sprovede promene bez preispitivanja, moglo bi doći do još jednog nepoželjnog sukoba u EU.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
