Koristi od uvođenja evra su trajne i velike, a troškovi kratkotrajni i mali, predviđale su analize tokom pripreme Hrvatske za prelazak na novu valutu, a to se i potvrdilo u prvoj godini članstva u evrozoni.
Veća otpornost ekonomije na finansijske krize i šokove, bolja turistička sezona, jednostavnije i jeftinije poslovanje s inostranstvom i bolji standard građana neki su od koristi korišćenja evra koje građani Hrvatske već osećaju.
I dalje je ipak nemali broj onih koji veruju da je uvođenje evra uticalo na rast cena. Prema istraživanju Eurobarometra iz februara 2023. godine, sedam od 10 ispitanika je mislilo da je evro uticao na povećanje svih cena.
Zvaničnici Hrvatske narodne banke (HNB) međutim tvrde da je taj uticaj bio zanemariv, ističući da je Hrvatska bila prva zemlja Evropske unije koja je uvela evro u vreme kada je inflacija već bila visoka.
"Postojao je strah da će sam ulazak u evrozonu imati snažni uticaj na kretanje cena. Međutim, pokazalo se da je taj uticaj bio u rangu sa zemljama koje su uvele evro pre nas, kao što su Slovenija, Slovačka i baltičke zemlje", izjavila je zamenica guvernera HNB Sandra Švaljek za srpske novinare koji su u Zagrebu bili u okviru projekta "Puls Evrope – medijska putovanja u EU".
U tim zemljama rast cena zbog evra bio je od 0,2 do 0,4 procentna poena, a u Hrvatskoj je procenjen jednokratni efekat uvođenja evra na nivou od 0,4 procentna poena.
"Taj porast se uglavnom može pripisati rastu cena usluga koje su manje međunarodno uporedive i nisu predmet međunarodne trgovine. Ukupno gledajući, samo uvođenje evra je na kretanje cena imalo zanemariv uticaj", istakla je Švaljek.
Cene su, prema njenim rečima, rasle pod uticajem drugih faktora, između ostalog zbog "prilično velikog pritiska potražnje za turističkim uslugama".
Hrvatska je 1. januara 2023. zajedno sa ulaskom u evrozonu postala i deo Šengenskog prostora, što je dodatno doprinelo uspešnoj turističkoj sezoni prošle godine.
U članicama EU koje nisu uvele evro, Mađarskoj, Poljskoj i Češkoj, inflacija je 2023. bila znatno viša, kamatne stope su rasle, a devizne rezerve su se smanjivale.
Visoka inflacija je bila razlog pada podrške Hrvata uvođenju evra u drugoj polovini 2022, posle višegodišnjeg rasta, ali je nakon ulaska u evrozonu ponovo počela da raste.
Ankete sprovođene tokom pripreme za uvođenje evra pokazale su da su strah od poskupljenja i pada životnog standarda glavni razlozi otpora ulasku u evrozonu.
"U celom procesu uvođenja evra, koji je počeo 2017, postojali su otpori, međutim pokazalo se da je najveći deo tih otpora bio neosnovan", rekla je Švaljek.
Sa druge strane, sve prednosti od uvođenja evra koje su analitičari predviđali su se obistinile – nestanak valutnog rizika, bitno smanjenje transakcijskih troškova, pozitivan uticaj na ulaganja i kretanje kamatnih stopa, rast kreditnog rejtinga Hrvatske.
"Valutni rizik je nestao samim tim što su prethodno krediti praktično svih sektora u Hrvatskoj bili vezani za evro, a naši dugovi su bili opterećeni valutnim rizikom", rekla je Švaljek, dodajući da je dug Hrvatske u stranoj valuti bio 115 odsto BDP-a, a danas čini svega 0,7 odsto BDP-a.
Švaljek je navela i da u vreme zaoštravanja monetarne politke i podizanja kamatnih stopa u Hrvatskoj su, kao i ostatku evrozone, one relativno slabo rasle, bitno manje nego u zemljama izvan evrozone.
Takođe, smanjenje transakcijskih troškova se pozitivno odrazilo na turizam, a preduzetnici tvrde da je sada jednostavnije i jeftinije poslovati s inostranstvom.
"Život nam je postao jednostavniji jer ne moramo da brinemo o promeni valute i velikim troškovima transakcije kada odlazimo u inostranstvo. U celosti je uvođenje evra i ulazak u zonu Šengena imalo pozitivan uticaj na hrvatsku privredu i na standard građana", naglasila je Švaljek.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Dnevni evropski servis
