Bivši italijanski premijer i jedan od vodećih evropskih političara Enriko Leta među predloge ključnih reformi ekonomske politike EU uvrstio je i zaustavljanje odliva talenata iz siromašnijih članica bloka. On se zalaže da, pored slobode kretanja, postoji i "sloboda da ostanem".
U intervjuu za briselski Politiko, Leta, koji je u martu prethodne godine od Brisela dobio zadatak da se bavi stanjem jedinstvenog tržišta, ukazao je na mogućnosti za reforme, uključujući ukidanje pravila o državnim subvencijama, kao i potencijalne mere za zaustavljanje odliva mozgova iz siromašnijih zemalja.
Leta, sada predsednik Instituta Žak Delor nazvanog po bivšem šefu Evropske komisije i jednom od arhitekata unutrašnjeg tržišta i jedinstvene evropske valute, predstaviće svoje nalaze liderima EU na proleće, nakon poseta evropskim prestonicama.
Italijanski političar se nada da će lideri EU, nakon što im predstavi svoje zaključke, zaključiti da "jedinstveno tržište mora da se razmatra na drugačiji način", što će voditi razgovorima o ekonomiji pred evropske izbore u junu.
Sistem jedinstvenog tržišta obezbeđuje slobodu kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi u EU. Međutim, Leta će kasnije ove godine liderima bloka predstaviti mogućnosti da visokokvalifikovani radnici koji su emigrirali u jače ekonomije, poput francuske i nemačke, ostanu u svojim zemljama.
"Pokušaću da koristim termin ili slogan koji će me pratiti u celom ovom procesu a slogan je: 'Do sada smo imali jedinstveno tržište kao slobodu kretanja. To je bio centar svega. Želim da dodam slobodu da ostanem", rekao je Leta za Politiko.
On priznaje da mobilnost daje prilike ali tvrdi da je oslabila "regione" ne dajući precizne podatke.
Članice EU poput Rumunije, Poljske, Italije i Portugala posebno su pogođene odlivom mozgova.
Leta je rekao da je sa Delorom, koji je nedavno umro, razgovarao o zadatku procene stanje unutrašnjeg tržišta. Delor mu je rekao da je, kada je pokrenuo jedinstveno tržište, pokrenuo i Kohezioni fond dizajniran da pomogne siromašnijim članicama da unaprede infrastrukturu.
Italijanski političar bavio se i reformom državne pomoći sa ciljem da se osigura da vlade nekim kompanijama podrškom ne daju prednost u odnosu na druge.
Zvaničnici EU su poslednjih godina zbog pandemije, ruske agresije na Ukrajinu i energetske krize širom kontinenta ublažili pravila o hitnoj državnoj pomoći. To je naišlo na negodovanje manjih članica koje kažu da su od labavljenja pravila najviše koristi imale moćne ekonomije, poput Nemačke.
"Državna pomoć je izuzetak. I to mora da ostane. Potrebna nam je Evropska industrijska politika. Ne nacionalna fragmentacija", rekao je Leta dodajući da je ključno da se državna pomoć smatra izuzetkom.
Portparolka Evropske komisije Lea Zuber rekla je za Politiko da je do sada iz privremenog kriznog i tranzicionog okvira isplaćena državna pomoć od više od 760 milijardi evra, pri čemu na Nemačku odlazi 47% a na Francusku gotovo 23%.
Leta je rekao da se ta suma ne razlikuje od ogromnih poreskih olakšica i subvencija na sve, od električnih automobila do vetro-parkova i proizvodnje baterija, koje je pokrenuo predsednik SAD Džo Bajden u sklopu Zakona o smanjenju inflacije (IRA) i koji je uzbunio kreatore politike EU.
To je "ogromna, zaista ogromna demonstracija da je politika državne pomoći u samoj srži debate na evropskom nivou i da to mora da bude", rekao je Leta.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
