Rezultati novog istraživanja Svetskog ekonomskog foruma (WEF) ukazuju na pretežno negativne izglede za svet na kratak rok i očekivanje pogoršanja na dugi rok.
Većina ispitanika (54%) predviđa izvesnu nestabilnost i umereni rizik od globalnih katastrofa, 27% računa na veće turbulencije, dok 3% očekuje da se globalni rizici za katastrofu materijalizuju na kratak rok, navodi se u Izveštaju o globalnim rizicima 2024 koji je WEF objavio 10. januara.
Izveštaj je objavljen pred godišnji samit WEF u švajcarskom zimskom centru Davosu od 15. do 19. januara. Okupiće više od 2.800 lidera iz 120 zemalja, uključujući 60 šefova država ili vlada, među kojima će biti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljeno je.
Izveštaj o globalnim rizicima predstavlja nalaze Globalnog istraživanja o percepciji rizika 2023-2024 koje je obavljeno u spetembru i obuhvatilo 11.000 ispitanika.
Samo 16% ispitanika širom sveta očekuje stabilnu ili mirnu situaciju u naredne dve godine. Istovremeno, na period od deset godina 63% očekuje turbulentno vreme a manje od 10% mirnu ili stabilnu situaciju.
U Izveštaju WEF se navodi da je, nakon što je 2023. označena kao najtoplija godina od kada se temperature mere, dve trećine ispitanika (66%) izabralo ekstremne vremenske prilike za glavni rizik u 2024. Slede deziformacije, uključujući one koje generiše veštačka intelgencija (53%), i društvena i/ili politička polarizacija (46%).
Kako se navodi u izveštaju WEF, mnoge zemlje još nastoje da povrate zbog pandemije kovida izgubljene godine napretka, stvarajući "plodno tlo" za lažne vesti i dezinformacije i polarizaciju zajednica, društava i zemalja.
Među vodećim bojaznima i dalje su rast troškova života (42%) i sajber napadi (39%). Navodi se da kriza zbog troškova života više zabrinjava mlađe i na nju ukazuje 55% ispitanika do 39 godina i samo 28% onih od 60 i više godina.
Pitanja energetike i krize oko hrane više nisu među vodećim rizicima, kao 2023, i ove godine na njih je ukazalo manje od petine ispitanih.
Među pet najvećih rizika u 2024. četvrtina ispitanika uključila je eskalaciju ili izbijanje sukoba između država dok rizici povezani sa sektorima finansija, tehnologiije i nekretnina najmanje zabrinjavaju.
U zaključcima Izveštaja navodi se da su za smanjenje uticaja globalnih rizika ključne lokalizovane strategije, ulaganja i regulacija a javni i privatni sektor mogu da imaju važnu ulogu u proširenju beneficija svima.
Dalje se ukazuje na davanje prioriteta budućnosti i fokusiranje na istraživanja i razvoj, kao i na akcije pojedinaca koje, mada deluje da nisu značajne, mogu da doprinesu smanjenju globalnih rizika ako se dostigne kritična masa.
"Konačno, prekogranična koordinacija ostaje jedini održivi put za suočavanje sa najkritičnijim rizicima po bezbednost ljudi i prosperitet", navodi se u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma.
Izveštaj: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
