Za generalnog sekretara Saveta Evrope, koji će biti biran u junu, potvrđena su tri kandidata - Didije Rejnders iz Belgije, Estonac Indrek Sar i Švajcarac Alen Berset, pri čemu upravo bivši predsednik Švajcarske Konfederacije Berset ima dobre izglede da bude izabran na tu dužnost, piše 12. januara dnevnik Noje ciriher cajtung (NZZ).
Dnevnik podseća da je Savet Evrope najstarija panevropska organizacija, ali ocenjuje i da ta organizacija ima problem sa tim što ljudi jako malo znaju o njoj. Za razliku od Evropske unije, Savet Evrope ne može da usvaja obavezujuće zakone, nego samo konvencije.
"Ta organizacija ne sledi ni ideju evropske integracije, ali obavezuje svoje članice na poštovanje ljudskih prava i na razumevanje mežu narodima. 'Savest Evrope', tako ga je nazvao jedna od osnivača, nekadašnji nemački kancelar Konrad Adenauer", piše NZZ.
Berset, socijaldemokrata koji je bio član Saveznog saveta, odnosno vlade Švajcarske Konfederacije i po sistemu rotacije 2023. i njen predsednik, bio bi prvi Švajcarac na čelu Saveta Evrope.
Jedan od protivkandidata, gotovo nepoznati bivši estonski ministar kulture Indrek Sar ima veoma male šanse, ocenjuje list.
"Drugi, Didije Rejnders, još je komesar za pravosuđe u Evropskoj komisiji i ranije je obavljao važne ministarske dužnosti u Belgiji. Međutim, taj 66-godišnjak je možda pomalo frustriran. On se 2019. već jednom kandidovao za generalnog sekretara SE, a nova kandidatura usledila je tek nakon što je njegova liberalna partija odbila da ga stavi na spisak kandidata za ovogodišnje evropske izbore", piše NZZ.
Zato bi, prema oceni dnevnika, "dinamični poliglota Berset, koji ima tek 51 godinu, mogao da bude uspešan" kada u junu Parlamentarna skupština Saveta Evrope bude birala naslednika sadašnje generalne sekretarke, Hrvatice Marije Pejčinović-Burić.
"U slučaju izbora, Berset bi morao da se dokazuje na brojnim frontovima. Pa i protiv dokazanih demokratija kao što je Velika Britanija, gde vlada Rišija Sunaka dugo zahteva reformu Konvencije o ljudskim pravima (Saveta Evrope) kako bi mogla da izmešta migrante u Ruandu", piše NZZ.
"Konačno, medijski iskusni bivši član Saveznog saveta verovatno će biti zainteresovan i da poveća stepen prepoznatljivost Saveta Evrope, za koji samo malo deo javnosti zna da uopšte postoji", konstatuje NZZ.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Savezni savet Švajcarske
