Finska će u nedelju, 28. januara, birati novog predsednika, 10 meseci nakon što se zemlja pridružila NATO u odgovoru na rusku invaziju na Ukrajinu.
Dva vodeća kandidata na izborima su bivši premijer Aleksander Stub iz konzervativne Partije nacionalne koalicije i bivši ministar spoljnih poslova Peka Havisto iz Zelene partije.
Prema ispitivanju javnog mnjenja, Stub ima podršku 27% birača, a Havisto 23, dok su ostalih sedam kandidata daleko iza njih.
Na trećem mestu je Jusi Hala-aho iz desničarske Stranke Finaca, sa 18% podrške, a guverner Centralne banke Finske i biviši evropski komesar Oli Ren će prema prognozama dobiti oko 14% glasova, prenosi AP.
Novi predsednik, koji će verovatno biti izabran u drugom krugu, naslediće Saulija Ninista posle dva šestogodišnja mandata.
Stub je bio na nekoliko ministarskih funkcija, uključujući spoljnih poslova, kao i poslanik Evropskog parlamenta. Iz finske politike se povukao 2017. kada je izabran za potpredsednika Evropske investicione banke.
Za Havistu je ovo treći put da se kandiduje za predsednika, a ako bi bio izabran postao bi prvi predsednik Finske koji se otvoreno izjašnjava kao homoseksualac.
Hala-aho je otvoreni kritičar EU i imigracije, popularan je među mladima, a njegova Stranka Finaca je na parlamentarnim izborima 2023. osvojila drugo mesto, ostvarivši najbolji rezultat od osnivanja partije.
U poređenju s prethodnim izborima 2018, geopolitički status Finske se potpuno promenio.
Posle višedecenijske politike vojne nesvrstanosti i pažljivog balansiranja između Istoka i Zapada, Finska je posle invazije Rusije na Ukrajinu odlučila da se pridruži NATO, pa su se predsednički kandidati u svojim govorima fokusirali na novu ulogu zemlje kao članice tog vojnog saveza.
U Finskoj, koja s Rusijom deli 1.340 kilometra dugu granicu, pitanja spoljne i bezbednosne politike su veoma važne političke teme.
Finska je krajem prošle godine zatvorila granicu sa Rusijom za migrante bez odgovarajuće dokumentacije ili viza.
Situacija u Rusiji i njen uticaj na bezbednost Finske bili su jedna od glavnih tema predizborne kampanje i televizijskih debata predsedničkih kandidata.
Oba vodeća kandidata su rekli da će zauzeti čvrst stav prema Rusiji.
Predsednik Finske ima široka izvršna ovlašćenja u formulisanju spoljne i bezbednosne politike, posebno u odnosu sa zemalja izvan EU, kao što su SAD, Rusija i Kina.
Takođe je vrhovni komandant oružanih snaga i predstavlja zemlju na sastancima NATO.
Prema Ustavu Finske predsednik odlučuje o pitanjima spoljne i bezbednosne politke zajedno s Vladom, imenuje premijera i ministre i potpisuje zakone.
Pravo glasa na izborima ima oko 4,5 miliona građana, a ako nijedan kandidat ne dobije više od polovine glasova drugi krug će biti održan 11. februara.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
