Poljski poljoprivrednici su na demonstracijama protiv poljoprivredne politike Evropske unije zatražili i da država zabrani uvoz poljoprivrednih proizvoda iz nekih nečlanica EU, uključujući i Srbiju.

Na prošlonedeljnim protestima, jedan od glavnih zahteva poljskih ratara bio je da se provere trgovinski odnosi i zabrani, ili veoma ograniči uvoz voća, povrća, i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, Srbije, Moldavije i Turske, preneo je 29. januara nemački poljoprivredni portal fruchtportal.de.  

Poljoprivrednici su protestovali i protiv Evropskog zelenog plana, koji ih, kako smatraju, dovodi u neravnopravan položaj i stvara nejednake uslove proizvodnje u odnosu na uvozne proizvode.

Međutim, zahtevi poljskih ratara su govoto potpuno isti kao i oni koje su svojevremeno postavljali poljoprivrednici iz Nemačke, Francuske i drugih članica EU-15, odnosno zemalja koje su bile članice Unije kada je u nju ušla i Poljska, navodi portal.

Poljoprivrednici su tada tražili da se sa njihovih tržišta potpuno progna, ili samo ograničeno dopusti prodaja poljskih agrarnih proizvoda, a argumentacija je bila gotovo jednaka kao i koju danas koriste poljski ratari.  

U tadašnjoj EU vladao je veliki strah od poljskog agrara, kakav danas imaju poljski poljoprivrednici od Ukrajinskih potencijala.

Ipak, mediji najnovije masovne demonstracije poljoprivrednika širom Evropi vide i kao posledicu mera koje evropske zemlje preduzimaju u cilju zelene tranzicije, a koje gotovo najviše pogađaju seljake.

Tako italijanska Republika 29. januara piše da "proizvođači za svaku jabuku u svom voćnjaku ulože 30 do 40 evrocenti, a moraju da je prodaju za manje od deset centi", trpe "konkurenciju žitarica iz Kanade ili voća iz Severne Afrike, troškove dizela, rasprodaju zemlje....".  
U slučaju Italije, piše list, Zeleni plan EU znači da u roku od šest godina moraju četvrtinu svojih nasada da prebace na ekološku proizvodnju i drastično smanje upotrebu pesticida. "To su ista strahovanja i razlozi za proteste kao i kod poljoprivrednika u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Holandiji, Poljskoj, Velikoj Britaniji i Srbiji", piše dnevnik.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je prošle nedelje strateški dijalog o rešavanju problema poljoprivrede u Evropi, u kojem će učestvovati samo poljoprivrednici, ekološke organizacije i industrija.

Ona je rekla da su svi saglasni da u agraru postoje veliki izazovi, a kao primere je navela konkurenciju iz inostranstva, preteranu regulativu u EU, klimatske promene i gubitak biodiverziteta.

Dijalog na nivou EU ima za cilj da do leta 2024. godine osmisli nova rešenja i zajedničku viziju, koja će biti predstavljena Evropskoj komisiji.

Svetska fondacija za prirodu (WWF) zamerila je, međutim, da su prilikom izbora učesnika dijalloga zapostavljeni naučnici i stručnjaci.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Beta:AP