Nova vladina agencija za "zaštitu mađarskog suvereniteta", koja počinje da radi 1. februara, imaće "zastrašujući efekat" na demokratiju u Mađarskoj, upozoravaju kritičari.
Organizacija Reporteri bez granica označila je to kao "novu, opasnu provokaciju premijera Viktora Orbana" koji je, od kako se pre gotovo 14 godina vratio na vlast, doneo niz zakona za jačanje kontrole nad medijima i njihovo utišavanje, piše AFP.
Američki ambasador u Budimpešti Dejvid Presman rekao je da je novi zakon "učinio da zakon o stranim agentima Moskve deluje blago i krotko".
Novi zakon za zauzdavanje stranog uticaja u Mađarskoj stiže pred ključne izbore u EU u junu i uključuje rad Službe za zaštitu suvereniteta koja će moći da "identifikuje i istražuje organizacije koje dobijaju novac iz inostranstva... sa ciljem da utiču na volju birača".
Orbanov vladajući Fides kaže da će zakon "zatvoriti rupe" u "izbornoj prevari", nakon tvrdnji da su opozicione partije dobile sredstva od nevladine organizacije sa sedištem u SAD uoči izbora 2022, preneo je rfi.fr.
Kritičari međutim strahuju da bi zakon mogao da bude upotrebljen za sputavanje grupa za zaštitu prava i drugih koje zavise od fondova iz inostranstva.
"Kreira se atmosfera u kojoj dobijanje novca iz inostranstva predstavlja pitanje legitimeta", rekao je za AFP šef Transparensi internešenela Mađarska Mikloš Ligeti.
Propagandista na čelu
Novu agenciju vodiće kontroverzni politikolog Tamaš Lanci ozloglašen kao glavni urednik sada ugašenog ekonomskog nedeljnika koji je podržavao Orbana.
On je 2018. objavio imena oko 200 ljudi iz civilnog društva, akademika i novinara povezujući ih, neke posthumno, sa američkim finansijerom i filantropom Džordžom Sorosom.
Sud je kasnije utvrdio da je lista bila "nezakonita" i "zastrašujuća".
"Lanci je dobro obučeni, dobro ukorenjeni propagandista", rekao je za AFP analitičar Instituta Republikon Zoltan Ranšburg.
Njegova agencija će moći da prikuplja informacije, sarađuje sa državnim agencijama i sačinjava izveštaje.
Lanci (46), čija se karijera odvija u orbiti Orbanove partrije, odbacuje kritike i kaže da su zasnovane na "predubeđenjima".
Njegova agencija nema moć da nekoga sankcioniše ali bi svaki kandidat na izborima koji prihvati sredstva iz inostranstva mogao da se suoči sa zatvorskom kaznom do tri godine.
Agnes Urban iz organizacije Mertek medija monitor ukazuje za AFP i na bojazni da bi novi zakon mogao da "osakati" medijske kompanije tražeći od njih podatke "bez ograničenja", stvarajući tako "ogroman posao".
Deset mađarskih medija upozorilo je da je zakon "u stanju da ozbiljno ograniči slobodu štampe".
Mađarska je sa 25. mesta na indeksu slobode medija Reportera bez granica pala na 72. kada se Orban vratio na vlast.
Zavisnost od stranih fondova
Organizacijama čuvarima prava u Mađarskoj potrebne su izvesne strane finansije, rekao je Ligeti dodajući da je volja javnosti da doniraju slaba i da nevladine organizacije koje kritikuju vladu nemaju pristup grantovima države.
"Oni ne mogu da zamisle da dobijamo strane grantove za monitoring i zalaganje za borbu protiv korupcije bez ikakvih uputstava o zaključcima", rekao je Ligeti.
Vladajuća koalicija 2017. je usvojila zakon kojim se nevladine organizacije obavezuju da se identifikuju kao "organizacije finansirane iz inostranstva" ako dobijaju strani novac.
Taj zakon je ukinut nakon što je Evropski sud pravde ocenio da je protiv prava EU.
Savet Evrope pozvao je Mađarsku da odustane od zakona pre nego što je usvojen u decembru jer "predstavlja značajan rizik za ljudska prava".
I Evropska komisija je u decembru u pismu mađarskoj vladi izrazila bojazni oko novog zakona, rekao je evropski komesar za pravdu Didije Rejnders.
Evrokomesar je prošle nedelje rekao Evropskom paralmentu da "Komisija, u odsustvu odgovarajućeg odgovora, neće oklevati da preduzme neophodne korake" da osigura usklađenost sa pravom EU.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
