Prosečna cena hektara obradive zemlje u EU premašuje 10.000 evra i 45 puta je veća od cene zakupa iste površine, pokazuju podaci Eurostata.

Cene variraju od članice do članice i na njih utiču brojni faktori, uključujući nacionalne (poput zakona), regionalne (poput klime) i lokalne (poput kvaliteta tla ili nagiba).

Na cenu poljoprivrednog zemljišta može da utiče i odnos ponude i tražnje na tržištu, uključujući uticaj pravila o stranom vlasništvu.

U 2022. prosečna cena hektara obradive zemlje u EU bila je 10.578 evra a prosečna cena zakupa 233 evra po hektaru godišnje, objavio je Eurostat.

Najjevtiniji hektar bio je u Hrvatskoj (3.700 evra) a najskuplji na Malti (233.230 evra) pri čemu Malta ima zaista ograničenu površinu poljoprivrednog zemljišta.

Eurostat navodi i da je obradiva zemlja mnogo skuplja od pašnjaka, u proseku za 2.200 evra po hektaru. Izuzetak je Luksemburg, kao i region Madrida.

Hektar pašnjaka najjevtiniji je u Bugarskoj (1.887 evra), četiri puta jevtiniji od obradive zemlje.

Kada je reč o zakupu, prosečna cena u EU po hektaru poljoprivrednog zemljišta (i obradivo i pašnjaci) bila je 199 evra a kreće se od 57 evra u proseku u Slovačkoj do 843 evra u Holandiji.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Beta