Nekadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio je da Ukrajini treba dati perspektivu članstva u Evropskoj uniji, ali i upozorio da je skeptičan kada je reč o rokovima i da Brisel ne treba da daje obećanja koja ne može da ispuni.
"U potpunosti se slažem da treba da postoji perspektiva članstva za Ukrajinu. Ali sam protiv toga da se daju obećanja koja ne mogu biti ispunjena u roku koji priželjkuje Ukrajina. To bi za rezultat imalo da se ta zemlja ponovo razočara i okrene leđa EU", rekao je Junker za Noje cirher cajtung (NZZ) od 14. februara.
Junker je rekao da je odluka da se na zahtev Ukrajine o pregovorima odgovori pozitivno bila ispravna. "Ali svi učesnici treba da znaju da postoje preduslovi koje treba ispuniti, kako ne bismo uvezli nepotrebne probleme u EU", rekao je Junker, koji je pre nego što je 2014. izabran za predsednika Komisije, bio gotovo dve decenije premijer Luksemburga.
Junker je potvrdio da je uoči decembarske odluke Brisela o pregovorima sa Ukrajinom, u jednom intervjuu rekao da Ukrajina zbog sveprisutne korupcije u društvu još dugo neće biti zrela za članstvo u EU. "Tako sam rekao. Pa bilo to pametno ili ne. Ali korupcija je, prema mojim saznanjima, kontinuirani problem u Ukrajini", rekao je Junker.
Junker je rekao i da je on još u septembru 1997. godine organizovao prvi samit EU-Ukrajina, kada je Luksemburg predsedavao Unijom. "Još je tada ukrajinski premijer pokušao da mi preda kovertu sa aplikacijom za članstvo. Bio je to Leonid Kučma, raniji član KP ŠSR, sa kojim sam se uzgred jako dobro razumeo. Nisam prihvatio kovertu", rekao je Junker.
On je pojasnio da mu je to izgledalo "apsolutno preuranjeno" za zemlju koja se tek izdvojila iz Sovjetskog saveza i još tražila samu sebe, a za EU je bilo veoma teško da proceni odnose u njenoj unutrašnjoj politici i nije gotovo ništa znala o Ukrajini.
"Još tada sam bio protiv brzopletih poteza i to sam i danas", rekao je Junker.
Prema njegovim rečima, sporenja u evropskom agraru nisu razlog da se Ukrajini zabrani ulazak u EU, ali treba znati da bi to stvorilo "čitav konglomerat političkih, ekonomskih i tehničkih problema".
Prema njegovom mišljenju, vredelo bi razmisliti i o nekoj vrsti delimične integracije i postepenog približavanja, "o nekoj vrsti skoro-članstva za Ukrajinu". "To bi svakako bilo realističnije od punopravnog članstva u narednih tri do pet godina", ocenio je Junker.
Junker je ocenio da u EU i danas postoji određeno nerazumevanje zapadne Evrope za stanje duha istočne i srednje Evrope.
Ocenivši da je to velikim delom posledica hladnog rata i blokovske podeljenosti, on je priznao da nikada nije u dovoljnoj meri shvatio ozbiljno nekadašnja upozorenja Poljske, Češke i Mađarske da bi Rusija mogla mogla da pređe sa reči na delo.
"Nisam to nikada smatrao realističnom hipotezom. Naprotiv, još smo i s visoka nastupali kao učitelji. Sa druge strane, priznajem da sam imao težak odnos sa nekim evropskim vladama kada je počela izbeglička kriza. Zato što nisam razumeo njihovo odbijanje da prihvate izbeglice. To je bilo suprotno mom shvatanju evropske solidarnosti", rekao je Junker.
"Ja dolazim iz Luksemburga, gde 49% stanovnika nisu Luksemburžani. Na maloj teritoriji. Kada bi u Francuskoj bilo 49% stranaca, gospođa (Marin) Le Pen bi odavno bila predsednica. Mali narodi su pametniji", rekao je Junker, ali i dodao da Luksemburg ne može biti primer za svet i da je potrebno regulisati migracije.
"Većina evropskih građana nije apriori protiv imigracije. Samo žele da imaju osećaj da država drži stvari pod kontrolom", rekao je Junker.
Priznajući da sa zabrinutošću gleda na prognoze da će, pa i zbog problema migracija, na evropskim izborima u junu doći do pomeranja u korist desnice, Junker je rekao da se potcenjuje opasnost koju za unutrašnje jedinstvo Evropske unije predstavljaju radikalne snage.
"Za nas zapadne Evropljane je veliko iznenađenje da je ekstremna desnica postala tako jaka u jednoj liberalnoj Holandiji, ali i u Skandinaviji. U tome očitavam okretanje od EU. Ali propušteno je i da se u tim zemljama vodi rasprava o kontroverzama Evrope. Protesti poljoprivrednika samo su simptom nedostatka sluha za sopstvenu javnost", rekao je Junker.
Ipak je rekao da se ne brine za evropski projekat.
"Evropska unija je izbrisala večitu evropsku dilemu između rata i mira. Ljudi zahvaljujući milionima ličnih porodičnih priča znaju šta je Evropa, ako nije ujedinjena u miru", rekao je Junker.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropski parlament
