Holandski premijer Mark Rute obezbedio je podršku dve trećine članica NATO da kasnije ove godine bude na čelu vojne alijanse, potvrdila su za briselski Politiko dva visoka zvaničnika.
"Posle veoma intenzivnih razgovora među saveznicima, stigli sme do toga da je 20 članica NATO spremno da podrži Marka Rutea na poziciji generalnog sekretara", rekao je jedan zvaničnik NATO uz uslov da ostane anoniman.
Zvaničnici kažu da je Rute, koji se bori za taj posao od novembra, "jedino ime" koje su iznele vlade 31 članice Alijanse.
Prema pravilima NATO, o generalnom sekretaru se odlučuje konsenzusom, što znači da Rute treba da dobije podršku i ostalih zemalja.
Zvaničnik je za Politiko rekao da razgovori nisu konačni, dodajući da iza Ruteove kandidature stoji sve veći zamah.
Na članice NATO raste pritisak da "odobre" Rutea pre samita lidera u Vašingtonu u julu. On treba da zameni Jensa Stoltenberga koji je na čelu NATO od 2014.
Ambasadorka SAD pri NATO Džulijen Smit rekla je pre nekoliko dana da bi cilj saveznika trebalo da bude da "završe proces selekcije verovatno u prvom kvartalu".
Drugi visok zvaničnik NATO potvrdio je da oko deset zemalja još nije podržalo Rutea.
"Nastavićemo da slušamo njihova pitanja i bojazni... I ohrabrićemo holandsku misiju u NATO da na njih odgovori", rekao je zvaničnik.
U međuvremenu je jedan američki zvaničnik, uz uslov anonimnosti, rekao da će američki predsednik Džo Bajden podržati da Rute bude sledeći generalni sekretar NATO.
Bajdenova podrška verovatno bi podstakla više saveznika u NATO da podrže nominaciju Rutea.
Različiti razlozi za uzdržanost
Prema Blumbegu, Tusrka traži da Rute ne favorizuje članice EU u Aljansi.
Između Budimpešte i Rutea pak postoji dugotrajno neslaganje zbog oštrih kritika demokratskog nazadovanja Mađarske od strane holandskog premijera.
Nije jasno ni da li će baltičke zemlje podržati Rutea, s obzirom na njihovo insistiranje na većoj političkoj podršci ukrajinskom putu u NATO.
Takođe je estonska premijerka Kaja Kalas krajem prošle godine pokazala interesovanje za čelnu poziciju u NATO. Ona međutim, kažu zvaničnici NATO, nije proglasila kandidaturu.
Slično je i sa ministrom spoljnih poslova Letonije Krišjānisom Kariņšom koji je 2023. na mini turneji "testirao raspoloženje".
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
