Mađarska je 26. februara kao poslednja članica NATO ratifikovala ulazak Švedske u Severnoatlantski savez, a odmah zatim je parlament za novog šefa države izabrao Tamaša Šuljoka, čija će prva dužnost, kada zvanično stupi na dužnost 5. marta, biti da potpiše odluku parlamenta o članstvu Švedske u alijansi.
Mađarska je uz Tursku najduže odugovlačila sa zelenim svetlom za prijem Švedske. Prijem novih članica u NATO mora biti jednoglasan.
Onog trenutka kad ratifikacioni instrumenti budu potpisani Švedska će ih deponovati u Vašingtonu i postati 32. članica NATO. Švedska i Finska zatražile su 2022. godine, posle agresije Rusije na Ukrajinu, članstvo u NATO, ali su zahtev Stokholma blokirale Ankara i Budimpešta
Turska je Švedskoj zamerala odnos prema kurdskim emigrantima i blag odnos prema demonstrantima koji su u znak protesta protiv turskog islmističkog lidera Tajipa Erdogana palili Kuran ispred turske ambasade u Stokholmu.
Prema pisanju medija, iako je Mađarski premijer Viktor Orban najavio pozitivnu odluku, presudan je bio diskretan dogovor o isporuci četiri lovačka mlaznjaka Gripen, švedske kompanije Saab.
Novi predsednik Mađarske, Tamaš Šuljok dosadašnji je predsednik ustavnog suda i odani saradnik Orbana, a na mestu šefa države naslediće Katalin Novak koja je podnela ostavku zbog uplitanja u pedofilsku aferu.
Katalin Novak postala je 2022. godine prva žena na čelu države, a ostavku je podnela 10. februara kada su mediji objavili da je u aprilu 2023. godine pomilovala čoveka koji je prikrivao da je njegov nadređeni u jednom dečjem domu seksualno zlostavljao decu.
Tamaša Šuljoka (67) nominovala je 23. februara poslanička grupa vladajuće konzervativno-populističke partije Fides, mađarskog premijera Orbana.
Njegov je izbor bio izvestan pošto Fides sa manjim kalicionim partnerom, demohrišćanskom KDNP ima dvotrećinsku većinu u parlamentu.
Šuljok je poznat po podršci politici koju vodi Orban, a i kao sudija koji je predsedavao većem ustavnog suda koje je 2023. godine donelo odluku na štetu Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti, koji je osnovao i finansirao američki milijarder i filantrop Džordž Soroš.
Taj univerzitet je od 2019. godine morao da izmesti svoje aktivnosti iz Budimpešte u Beč pod pritiskom vlade Vitkora Orbana.
Od ostavke Katalin Novak, pretežno ceremonijalne zadatke šefa države obavljao je predsednik parlamenta Laslo Kever.
Odluka Katalin Novak da pomiluje predofila izazvala je ogorčenje u mađarskoj javnosti, a prema nekim ocenama i najveću krizu dugogodišnje vlasti Viktora Orbana, zbog čega je i on odlučio da se od nje distancira.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
