Litvanija i Finska sledeće godine će izgleda početi proizvodnju protivpešadijskih mina kako bi snabdele sebe i Ukrajinu u svetlu onoga što vide kao vojnu pretnju Rusije, rekli su za Rojters zvaničnici te dve članice NATO.
Dve zemlje, koje se graniče sa Rusijom, objavile su da nameravaju da se povuku iz Otavske konvencije i njihovi zvaničnici kažu da bi proizvodnja mina mogla da počne pošto se završi šestomesečni proces povlačenja.
Otavska konvencija se odnosi na zabranu upotrebe, skladištenja, proizvodnje i transporta protivpešadijskih mina i njihovo uništavanje. Stupila je na snagu u martu 1999. i zaključno sa novembrom 2024. prihvatile su je 164 zemlje.
Još tri članice NATO i EU - Poljska, Letonija i Estonija, napuštaju Otavsku konvenciju navodeći kao razlog rastuće bezbednosne bojazni u vezi sa Rusijom zbog rata u Ukrajini.
Te tri zemlje još nisu objavile planove za početak proizvodnje protivpešadijskih mina ali su poljski i letonski zvaničnici nagovestili da bi to mogle brzo da urade ako bude potrebno. Estonija to vidi kao moguću opciju u budućnosti.
I Ukrajina je najavila povlačenje iz Otavske konvencije kako bi mogla bolje da se brani od Rusije koja nije deo tog sporazuma. Inače dve strane optužuju jedan drugu da u ratu koriste protivpešadijske mine.
Potezi Finske i Litavanije ističu rastuće bojazni u Evropi da bi ruske vojne ambicije mogle da idu dalje od Ukrajine. Takođe slede obećanje članica NATO o povećanju potrošnje za odbranu, u skladu sa zahtevima predsednika SAD Donalda Trampa.
"Potrošićemo stotine miliona evra na protivtenkovske mine, ali i na protivpešadijske. Biće to značajna suma", rekao je za Rojters zamenik litvanskog ministra odbrane Karolis Aleksa.
Prema njegovim rečima, biće naručene desetine hiljada protivpešadijskih mina ili više. Aleksa je rekao i da litvanska industrija može da proizvodi te mine.
Prvi čovek udruženja odbrambene industrije Litvanije Vincas Jurgutis rekao je da će zemlja, kada produkcija počne, biti u stanju da snabdeva i druge, uključujući Ukrajinu.
Predsedavajući odboru za odbranu finskog parlamenta Heiki Auto rekao je za Rojters da Finska zbog bezbednosti snabdevanja mora da ima svoju proizvodnju nagaznih mina. Takođe bi mogla i da snabdeva Ukrajinu.
"Podrška Ukrajini nije samo naše pravo i dužnost, već je značajna i za bezbednost Finske", istakao je Auto.
Finska je imala više od milion protivpešadijskih mina pre nego što je pristupila Otavskoj konvenciji 2011.
Predstavnici finskih odbrambenih kompanija Namo Lapua, Insta i Raika rekli su u odboru za odbranu da su zainteresovani za proizvodnju mina.
Pet članica NATO koje planiraju da napuste Otavski sporazum saopštilo je da ne nameravaju da prave minska polja u vreme mira, već da skladište mine tako da im brzo budu na raspolaganju ako osete pretnju.
Poljska je utvrdila zone koje bi mogle da budu minirane za nekoliko dana, ako bude potrebno, kao deo budućih vojnih utvrđenja duž istočne granice, između redova prepreka od armiranog betona, rekao je Rojtersu izvor iz poljske vlade.
Takođe je rekao da će svako minsko polje morati da bude označeno i da mine smatraju sredstvom odvraćanja.
"Kada ih imamo u skladištu, to je najbolja garancija da nikada neće morati da se koriste", rekao je Auto.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
