Vojna potrošnja u svetu dostigla je 2.718 milijardi dolara u 2024. i bila je 9,4% veća nego godinu dana ranije, objavio je 28. aprila Međunarodni institut za mir iz Stokholma (SIPRI) dodajući da je to bio najveći godišnji rast od kraja Hladnog rata.
Izveštaj Instituta pokazuje da je vojna potrošnja porasla u svim regionima, pri čemu posebno u Evropi i na Bliskom istoku.
Pet zemalja sa najvećom vojnom potrošnjom - SAD, Kina, Rusija, Nemačka i Indija, pokrile su 60% ukupne potrošnje, pokazuju novi podaci.
U saopštenju stokholmskog instituta navodi se da je prošla godina bila deseta uzastopna godina rasta vojne potrošnje, kao i da je u 2024. udeo te potrošnje u bruto domaćem proizvodu (BDP) dostigao 2,5%.
"Više od 100 zemalja povećalo je vojnu potrošnju u 2024. Kako vlade sve više daju prioritet vojnoj bezbednosti, često na račun drugih budžetskih oblasti, ekonomski i društveni kompromisi mogli bi da imaju značajne posledice po društvo narednih godina", rekao je istraživač Instituta Siao Liang.
U Evropi, uključujući Rusiju, vojna potrošnja je porasla 17%, na 693 milijarde dolara, i sve zemlje su, osim Malte, povećale tu potrošnju.
Ruska potrošnja dostigla je 149 milijardi dolari i bila je 38% veća nego 2023. i dvostruko veća nego 2015. Predstavljala je 7,1% BDP Rusije.
Podaci stokolmskog instututa pokazuju da je vojna potrošnja Ukrajine porasla 2,9%, na 64,7 milijardi dolara, što čini 34% BDP te zemlje.
Dalje se navodi da je više zemalja Centralne i Zapadne Evrope zabeležilo neviđeni rast vojnih rashoda u 2024. jer su sprovele nove planove vojnih nabavki. Nemačka potrošnja porasla je 28%, na 88,5 milijardi dolara, a Poljska 31%, na 38 milijardi ili 4,2% BDP te zemlje.
Podaci pokazuju i da su sve članice NATO povećale vojnu potrošnju tako da je dostigla 1.506 milijardi dolara ili 55% ukupne u svetu.
Prema metodologiji Instituta, od 32 članice NATO, 18 je trošilo najmanje 2% BDP na vojne potrebe. Pri tome je Švedska u prvoj godini članstva u NATO dostigla vojnu potrošnju od 2% BDP pošto je u 2024. povećala tu potrošnju 34%, na 12 milijardi dolara.
SAD su povećale vojnu potrošnju 5,7%, na 997 milijardi dolara, a veliki deo vojnog budžeta te zemlje bio je usmeren u modernizaciju vojnih kapaciteta i američkog nuklearnog arsenala kako bi se očuvala strateška prednost nad Rusijom i Kinom.
Na Bliskom istoku, pokazuju podaci, vojna potrošnja je u 2024. povećana 15% u odnosu na 2023, na 243 milijarde dolara. Najveći rast zabeležili su Izrael i Liban.
Kina, koja je druga u svetu po vojnoj potrošnji, u prethodnoj godini je za to izdvojila 314 milijardi dolara, 7% više nego 2023.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
