Austrija planira reformu pravosuđa kako bi u potpunosti sprečila mogući politički uticaj na krivične postupke, a planirane izmene zakona će kao novo telo uvesti nezavisno svezno tužilaštvo koje će od ministra pravde preuzeti nadležnost merodavne instance za sva državna tužilaštva.
Struka je pozdravila najavljenu reformu, ali su pravni stručnjaci sumnjičavi i kritikuju pojedina rešenja, pišu mediji na nemačkom jeziku.
Koaliciona vlada konzervativne Austrijske narodne partije (OeVP), socijaldemokrata (SPOe) i liberalnog Neosa saglasila se da se formira tročlano Savezno državno tužilaštvo, koje će ubuduće obavljati vrhovni stručni nadzor nad radom tužilaštava. Ta nadležnost je do sada pripadala ministarstvu pravde.
"Ja ću verovatno biti poslednja ministarka pravde koja je na čelu javnog tužilaštva i može da izdaje uputstva, i to je dobro", rekla je ministarka Ana Šporer iz socijaldemokratske partije, nakon što je vlada usvojila plan reforme.
Trojica saveznih tužilaca, koji će možda u konačnom nacrtu zakona nositi i naziv generalni tužioci, biće birani na jedan mandat od šest godina i svake dve godine će se menjati na mestu predsedavajućeg tog tela.
Najavljena reforma naišla je na odobravanje struke, ali su ujedno i kritikovani pojedini detalji, kao što je način rukovođenja tročlanim telom.
Dnevnik Štandard piše da je sličan plan imala i narodnjačko-zelena vlada Austrije 2021. godine, ali se on na kraju zbog nesuglasica izjalovio. Sporno je tada uglavnom bilo da li da najviša instanca bude tužilac pojedinac, ili tročlano telo sa ravnopravnim članovima.
Prema pisanju dnevnika, među sporne detalje spada to što će lični i stručni integritet i iskustvo kandidata za savezno tužilaštvo prvo proveravati komisija koju će formirati ministarstvo pravde.
Na predlog komisije, kandidate će zatim potvrđivati parlament, posle čega će izabrane kandidte vlada predložiti predsedniku države koji će ih imenovati.
Nejasno je, međutim, u kojoj će meri to novo telo u svom radu biti podložno parlamentarnoj kontroli. Saopšteno je, bez dodatnih detalja, da je planirano da postoji parlamentarna kontrola, ali ne i parlamentarna kontrola krivičnih postupaka koji su u toku.
Do sada je bilo tako da ministar kao šef tužilaštva može da bude pozvan da svoje odluke i postupke pravda u parlamentu, i da u krajnjem slučaju bude i smenjen. Za novo savezno tužilaštvo se tako nešto ne predviđa.
Martin Ulrih, šef delegacije sudija i tužilaca u austrijskom Saveznom sindikatu javne uprave ocenio je da reforma, da bi imala smisla, mora da ispuni tri uslova.
Kao prvo, tužioci moraju po definiciji zadržati status organa pravosuđa, kako je to usidreno u ustavu.
Drugo, istrage ne smeju da budu predmet nekih tekućih parlamentarnih kontrola, i treće, za članove tela treba da dođu u obzir samo osobe koje su po struci sudije ili tužioci i imaju dugogodišnju praksu na takvim radnim mestima.
Narodna partija je ranije zastupala stava da na tu dužnost moguu da budu birani i advokati i profesori prava.
Ulrih je rekao da se čini da je treći uslov "izbrisan", iako je u jednom ranijem nacrtu reforme bio predviđen.
Ulrih je kritikovao i rešenje da budući savezni tužioci budu birani u parlamentu, pre nego što ih imenuje predsednik, ocenivši da je to "etiketiranje".
"Izbor glasovima određenih partija mogao bi da bude naprtnjača za te osobe, koju će one poneti i na dužnost u saveznom tužilaštvu", ocenio je Ulrih.
Austriji su poslednjih godina zbog brojnih istraga protiv vodećih političara učestali zahtevi da se razdvoje politika i pravosuđe. Trenutno je u toku krivična istraga zbog korupcije protiv bivšeg kancelara i nekadašnjeg lidera OeVP Sebastijana Kurca. Kurc odbacuje sve optužbe.
Šporer je rekla da osnivanjem saveznog tužilaštva "otpada teoretska mogućnost" da neko na osnovu svog položaja ili veza utiće na krivični postupak i da to "jača pravnu državu".
Još je otvoreno kada bi telo moglo da bude osnovano jer je prethodno potrebno da reforma bude formulisana kao zakonski tekst i usvojena u parlamentu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Ministarstvo pravde Austrije
