Zahtev moldavskog separatističkog, proruskog regiona Pridnjestrovlja Moskvi za pomoć, u minijaturnom je obliku ponavljanje krajnje zapaljivog scenarija proruskih separatista u istočnim delovima Ukrajine, što je Rusija iskoristila kao povod za agresiju, piše američki Njujork tajms.
Poziv Moskvi je upućen sa vanredne sednice Pridnjestrovskog Kongresa deputata, posebnog tela koje retko sastaje, a koje je sa poslednje sednice 2006. uputilo poziv Rusiji da anektira Pridnjestrovlje, ali to Moskva tada nije učinila.
Kongres je apelovao na Rusiju da preduzme mere "i zaštiti Pridnjestrovlje od sve većeg pritiska", budući da u tom regionu živi više od 220.000 ruskih državljana". Njujork tajms, pozivajući se na ruske medije, prenosi izjavu predsednika te proruske enklave Vadima Krasnoselskog da se protiv Pridnjestrovlja sprovodi genocidna politika.
"Slične zapaljive i nepotkrepljene izjave godinama su davali ruski saveznici u istočnoj Ukrajini, a Moskva ih 2022. iskoristila da opravda svoju invaziju", piše list.
Međutim, Pridnjestrovlje, kako navodi dnevnik, ovaj put nije otišlo korak dalje i zatražilo aneksiju, a pomoć je zatražilo i od Evropskog parlamenta, Organizacije za evropsku bezbednopst i saradnju i Crvenog krsta.
Prvi zamenik predsednika spoljnopolitičkog odbora ruske Dume, Aleksej Čepa, rekao je agenciji interfaks da je Pridnjestrovlje zatražilo ekonomsku, a ne vojnu pomoć.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo za ruske agencije da se razmatraju svi zahtevi za pomoć. "Zaštita interesa stanovnika Pridnjestrovlja, naših sunarodnika, jedan je od naših prioriteta", navelo je ministarstvo.
Za razliku od ukrajinskih regiona, Pridnjestrovlje je stotinama kilometara udaljeno od Rusije, okruženo Ukrajinom i Moldavijom. U tom regionu istočno od reke Dnjestar još od 1992. postoji ruska vojna baza sa oko 1.500 vojnika.
Prema pisanju Njujork tajmsa, pojedini analitičari smatraju da je glavni cilj zahteva Pridnjestrovlja da se destabiliše prozapadna vlada Moldavije, koju Moskva već mesecima pokušava da obori pomoću svojih saradnika.
Agencija AFP prenosi da su članovi Kongresa deputata Pridnjestrovlja optužili Vladu Moldavije da je pokrenula "ekonomski rat" i blokirala vitalne importe sa ciljem da Pridnejstrovlje pretvori u "geto".
Vlada Moldavije odbacila je takve izjave kao "propagandstičke", navodeći da i Pridnejstrovlje "profitira od politike mira, bezbednosti i ekonomske integracije sa Evropskom Unijom", preneo je AFP.
Ipak, vlasti u Kišinjevu brine mogućnost da bi Moskva, bez obzira na udaljenost od Rusije, mogla da iskoristi Pridnejstrovlje za otvaranje novog fronta u pravcu ukrajinske Odese, piše agencija.
I američki Stejt department saopštio je da pomno prati situaciju i da SAD "snažno podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Moldavije u njenim međunarodno priznatim granicama".
Moldavija, koja je nezavisnost od SSSR proglasila 1991. godine a prošle godine postala kandidat za članstvo u EU, ima oko 3,4 miliona stanovnika, od toga oko pola miliona živi u Pridnjestrovlju, istočno od reke Dnjestar, na oko 17 odsto teritorije zemlje.
Velika većina Moldavaca su etnički Rumuni i govore rumunski, sa kojom se Moldavija i graniči na zapadu. Ruski je maternji jezik oko 15% stanovnika.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
