Rumunija se suočava sa višestrukim demografskim izazovima - starenjem populacije, sve manje aktivnih mladih na tržištu rada i nastavkom rasta tražnje visoko kvalifikovanih radnika u uslovima ekonomije koja se razvija. Sve to će u velikoj meri delovati na rumunsko tržište rada u narednih deset godina.
Do 2030. Rumuniji će biti potrebno više od 600.000 ljudi za rad na poslovima za koje je potrebna visoka kvalifikacija. Istovremeno će se intenzivirati starenje stanovništva, upozorava se u studiji Centra za ekonomiju i društvo (CES Bukurešt).
Prema podacima Nacionalnog instituta za naučna istraživanja na polju rada i socijalne zaštite koje je analizirao CES Bukurešt, tražnja radnika za radna mesta za koja je potrebna visoko kvalifikovana radna snaga, poput IT, pravnika, lekara, biće povećana za 624.000 ljudi ili 100.000 godišnje u proseku.
U isto vreme će fakultete tog profila, državne i privatne, završavati samo 40.000 ljudi godišnje, prema procenama Centra na osnovu podataka Nacionalog statističkog instituta.
Navodi se da će do 2030. znatno pasti tražnja radnika sa srednjim i nižim kvalifikacijama, za više od 400.000.
Zvanični podaci pokazuju da je između 2012. i 2022. prosečna starost u Rumuniji porasla sa 40,8 na 42,3 godine i da broj starijih značajno raste.
I dok će udeo starijih porasti, broj mladih aktivnih na tržištu rada (20-34 godine) do 2035. će opasti za 3,5% u odnosu na 2020.
Istovremeno, prema podacima Svetske banke, samo 1% rumunske populacije stare od 25 do 64 godine učestvuje na kursevima profesionalne obuke prema evropskom proseku od 9%.
Podaci dalje pokazuju da u privatnom sektoru petina rumunskih kompanija ulaže u obuke zaposlenih.
Istovremeno se navodi primer Luksemburga, gde kompanije mogu da traže subvencije od države za pokriće 15-20% godišnjih troškova obuke zaposlenih.
Izazov za tržište rada u Rumuniji je i migracija. Zemlja je po tome 17. u svetu sa 5,7 miliona Rumuna koji su izabrali da rade i žive inostranstvu.
Odnos rumunskih emigranata i stranaca koji su se naselili u Rumuniji je šest prema jedan, prema podacima Svetske organizacije za migracije.
U međuvremenu Rumunija poslednjih godina "uvozi" sve više radnika, posebno iz Azije.
U 2023. u Bukureštu i oblasti Ilfov, prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju, radilo je gotovo 30.000 ljudi iz Azije, uglavnom iz Nepala, Šri Lanke, Kine, Turske, Indije ili Bangladeša.
Analiza CES Bukurešt na osnovu javnih podataka pokazala je da stranci uglavno rade u građevinarstvu, transportu, ugostiteljstvu.
Zvanični podaci ministarstva spoljnih poslova pokazuju pak da većina Rumuna u inostranstvu radi u zemljama poput Italije, Španije, Britanije ili Nemačke, uglavnom u sektorima poljoprivrede, prodaje, građevinarstva, zdravstva ili IT.
U analizi se navodi i da se u Rumuniji za obrazovanje izdvaja samo 3,2% BDP prema evropskom proseku od 4,8%, što za posledicu ima manji broj studenata na rumunskim univerzitetima.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU
