Oko 10,8 miliona Portugalaca će u nedelju, 10. marta na vanrednim parlamentarnim izborima odlučiti ko će voditi zemlju, a pošto su stranke desnice i levice veoma izjednačene, veruje se da bi jezičak na vagi mogla da bude krajnja desnica.
Na izborima neće učestvovati dosadašnji premijer, socijalista Antonio Košta, čija je ostavka zbog korupcionaške afere i bila razlog za raspisivanje izbora.
Koština ostavka u novembru prošle godine bila je iznenađenje za sve. On je vladu Portugala vodio od 2015, a 2022. godine je ponovo izabran i imao iza sebe nadmoćnu većinu mandata u parlamentu, piše portal Politico.eu.
Ostavku je podneo nakon što je postao umešan u istragu protiv nekih od njegovih najbližih saradnika, iako njemu samom nije na teret stavljeno nikakvo krivično delo.
Ipak, sud u Lisabonu nedavno je odlučio da pokrene postupak protiv bivšeg socijalistički premijera Žozea Sokrateša. Prema pisanju agencije AP, njega tušilaštvo u optužnici tereti da je kao premijer od 2005. do 2011. godine korupcijom, prevarom i pranjem novca stekao 34 miliona evra.
Na izborima u nedelju suočiće se ponovo dvojica vodećih kandidata - lider stranke desnog centra Demokratska alijansa Luiš Montenegro, i Koštin naslednik ne mestu generalnog sekretara Socijalističke partije Portugala Pedro Nunjo Santoš.
Ankete ukazuju da su stranke desnice, predvođene Demokratskom alijanskom, u veoma maloj prednosti nad strankama okupljenim oko socijalista.
Politiko navodi se se ne očekuje da ijedan od dva bloka osvoji dovoljno mandata da formira vladu. Istovremeno, oba bloka odbacuju mogućnost saradnje sa ekstremno desnom partijom Chega (Dosta)
Gotovo 20% portugalskih birača nije sigurno za koga da glasa i navodi da će odluku doneti u poslednjem trenutku.
S obzirom da je mala verovatnoća da jedan od dva stranačka saveza obezbedi neophodnih 116 poslaničkih mesta, Chega bi mogla da se nađe u poziciji da presudi, ako savez oko Demokratske alijanse bude imao većinu.
Montenegro je odbacio saradnju sa partijom Chega, ali ipak nije isključio mogućnost formiranja vlade koju bi ona podržala bez posebnih uslovljavanja.
Lider Chege, bivši sportski komentator Andre Ventura izjavio je da birači žele sporazum svih desničara, i sugerisao da bi Montenegro, ako nije spreman za dogovor, mogao ta bude zamenjen nekim članom svoje partije koji je predusretljiviji. Ventura gaji prijateljske odnose sa liderima krajnje desnice u Italiji i Francuskoj, Mateom Salvinijem i Marin Lepen.
Partija Chega osnovana je u aprilu 2019. i njena je ideologija ekstremno desna, populistička i evroskeptična. U portugalskom parlamentu sa 230 mesta je 2019. osvojila jedan mandat, a 2022. godine je več imala 12 poslanika. Ankete predviđaju da bi taj broj sada mogla da udvostruči.
Prema poslednjim anketama, Demokratska alijansa ima podršku 32% biraca, socijalsiti 28%, a Čegu bi biralo 17% birača.
Izbori su posebni i zbog toga što se održavaju uoči 50. godišnjice Revolucija karanfila, 25. aprila 1974. godine kada je svrgnut desničarski diktatorski režim Antonija Salazara. Očekivanja mnogih građana su, prema oceni levičara, ostala izneverena i zamenili su ih mutni politički interesi, piše AP.
Portugal je, uprkos ogromnoj pomoći Evropske unije, ostao jedna od najsiromašnijih članica sa prosečnom bruto platom od oko 1.400 evra, što nije dovoljno ni za iznajmljivanje jednosobnog stana u Lisabonu.
Oko tri miliona radnika zarađuje i manje od 1.000 evra, a prosečna penzija je oko 500 evra. Celu situaciju je dodatno pogoršala inflacija.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
