Strateška dimenzija proširenja EU došla je do izražaja zbog geopolitičke situacije ali debata o proširenju mora da ide uporedo sa preispitivanjem kapaciteta Unije za proširenje i time pitanjem reformi, smatraju stručnjaci Nemačkog ekonomskog instituta (IW).
Dok se razgovara o pristupanju osam zemalja čiji bi ulazak u EU za rezultat imao promene na nivou Unije, IW se u izveštaju "Institucionale posledice proširenja EU" objavljenom 12. marta bavi posledicama po tri centralne institucije EU - Komisiju, Savet i Parlament.
Nemački analitičari daju i preporuke za reforme koje će obezbediti da te institucije i dalje deluju efikasno.
Navodi se da bi se Evropska komsija nakon proširenja Unije i sama proširila na 35 članova. S obzirom da će se članice teško odreći prava da imenuju komesara, IW smatra da je hijerarhijska struktura najizvodljivije rešenja za taj problem.
Kada je reč o izazovima za Savet EU, ta institucija o većini pitanja odlučuje kvalifikovanom većinom ali je za odluke u oblastima Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP) i poreske politike potrebna jednoglasnost.
Kako se navodi, sa proširenjem bi ekonomski fokus Saveta mogao da se pomeri na manje ekonomske slobode što bi liberalnijem bloku, kome pripada i Nemačka, otežalo sprečavanje odluka blokiranjem manjine.
Odredba o jednoglasnosti, ukazuju nemački stručnjaci, predstavlja rizik da se ugrozi sposobnost EU da odlučno deluje na međunarodnoj sceni, što je bilo posebno vidllivo kod nedavnog uvođenja sankcija Rusiji, čime se umanjuje uticaj Unije u poređenju sa drugim igračima, poput SAD ili Kine.
"Stoga bi prelazak na većinski princip bio idealan, barem u oblastima poreske politike i CFSP", istakli su nemački stručnjaci.
Da bi se olakšao prelazak na odlučivanje kvalifikovanom većinom uz odgovor na pravne i političke bojazni, nemački stručnjaci predlažu da se razmotri nametanje viših zakonskih pragova kod glasanja. Pored toga, povezivanje reformi EU i procesa proširenja moglo bi da se pokaže kao instrument za prevazilaženje tih složenih pitanja.
U vezi Parlamenta, prema projekcijama iz izveštaja IW, "nove" članice zajedno bi imale šestinu mesta u Evropskom parlamentu pri čemu bi ukrajinska delegacija bila peta po veličini sa 48 poslanika.
"Stare" članice bi pak morale da ustupe mesta i Nemačka bi potencijalno izgubila osam mesta i imala za deset procenata manju delegaciju u Parlamentu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EK
