Oko 60% Bugara snažno podržava članstvo svoje zemlje u Evropskoj uniji, ali su neuspeh u približavanju standardu života u drugim članicama Unije, brojne krize u Evropi poslednjih desetak godina i nezadovoljstvo načinom kako Brisel vodi EU znatno uvećali njihov evroskepticizam.
Tako 12% Bugara u potpunosti podržava način kako se rukovodi EU, 42% to donekle podržava, a 39% je vrlo razočarano, pokazalo je istraživanje koje je agencija Alfa Riserč sprovela na reprezentativnom uzorku od hiljadu odraslih stanovnika između 1. do 7. marta, u trenutku kada je bila neizvesna i sudbina bugarske vlade.
Bugari najodlučnije podržavaju sve mere EU koje im daju šansu da koriste benefite i garancije najbogatijih članica, ali ujedno najviše osuđuju politike koje se sprovode, ili kritikuju politike koje se sprovode ili moraju da se sprovode na nacionalnom nivou koje nameće Brisel, naveo je Alfa Riserč, a prenosi agencija BTA.
Učesnici ankete su, njih 84%, kao najpozitivniju tekovinu Evrope ocenili to što u slučaju da su im povređena ljudska prava ili vladavina prava mogu da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, piše BTA.
Sledi, sa 81%, zadovoljstvo slobodom kretanja radne snage u EU, odnosno mogućnošću da rade u drugim zemljama Unije, i sa stvaranjem zajedničkog bezbednosnog sistema, sa 68%.
Ulazak Bugarske u evrozonu i u zonu Šengena, sa 53% i 51% takođe privlači većinu Bugara, ali je kod ta dva pitanja ujedno i dosta velik otpor, sa po oko 30%.
Razlika postoji u odnosu prema tri segmenta evropske politike.
Reč je Zelenoj tranziciji koju podržava 34%, a protivi se 42%, i koja je za jednog od četiri stanovnika Bugarske, kako piše BTA, i dalje nerazumljiv pojam.
Takođe, 38% podržava evropsku politiku pomoći Ukrajini, a 45% je protiv, kao što i politiku imigracije radnika iz nečlanica EU podržava 34%, a 49% joj se protivi.
Generalno, anketa je pokazala da su Bugari najneprijateljskije nastrojeni prema migracionoj politici EU, a posebno prema politici i dogovoru o solidarnom prihvatu izbeglica u svim zemljama, koja uživa svega 19% podrške, a trostruko više protivljenja.
Problem je, kako se navodi i poljoprivredna politika, povezana sa zelenom tranzicijom, zbog neizvesnosti koju izaziva, i jačanje nadležnosti Evropske komisije, na račun nacionalnih vlada.
I iako Bugari lično vide prednosti koje im je donelo članstvo u EU, nisu uvereni da njihov glas može da utiče na to kako će Unija funkcionisati i u kakvoj žele da žive. Zato, kako navodi BTA, ne iznenađuje da je odziv birača na evropskim izborima najniži od bilo kojih drugih izbora u zemlji.
Ako se taj trend nastavi, broj birača na prestojećim izborima za Evropski parlament u Bugarskoj mogao bi da padne na manje od dva miliona. U anketi je svega jedna trećina ispitanih izrazila čvrstu volju da izađu na birališta. To se dogodilo do sada samo na izborima za Evropski parlament 2007. godine.
Ujedno, nameru da izađu na evropske izbore najodlučnije su izrazili pobornici članstva u EU i tvrdokorni evroskeptici.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropska komisija
