Nakon što se Moldavija krajem prošle godine pridružila režimu sankcija EU Rusiji, Moskva je pojačala kampanju dezinformacija i hibridno ratovanje u toj zemlji kandidatu za EU. U narativu Kremlja izdvajaju se pojmovi "kolektivni Zapad" i "ruski svet".
Jedan od ključnih narativa Rusije i njenih proksija u Moldaviji je da zemlju kontroliše ili da je apsorbovana od strane "kolektivnog Zapada".
Taj se narativ gura u brojne sfere, uključujući bezbednost, ekonomiju i istoriju. Kada je reč o bezbednosti, u ruskim porukama se upozorava da Moldavija gubi svoju neutralnost i planira ulazak u NATO.
U sektoru ekonomije, tvrdi se da odluka da se zemlja odrekne ruskog gasa nanosi štetu građanima.
Što se tiče istorije, kampanje nastoje da povežu Moldaviju sa "ruskim svetom".
U kampanjama dezinformacija Kremlja paralelno teku stvaranje percepcije nestabilnosti i opasnosti u zemlji i obećanja različitih podsticaja i povoljnosti za "prijateljstvo" sa Rusijom, piše euractiv.com.
Sa ciljem da se napravi atmosfera nesigurnosti i nestabilnosti, ruski narativ kaže da je Moldavija "uvučena" u rat u Ukrajini. U tim pričama naglašava se opasnost od nestabilnosti u Pridnjestrovlju, otcepljenom regionu u Moldaviji pod kontrolom Kremlja koji su okupirali ruski vojnici.
Zbog usklađivanja sa sankcijama EU, Moldavija je blokirala izvoz iz tri fabrike u Pridnjestrovlju u Rusiju pozivajući se na dvostruku namenu proizvoda koje prave, odnosno na mogućnost da se koriste u vojne svrhe.
To je, uz novi carinske propise kojima se od kompanija iz Pridnjestrovlja registrovanim u Moldaviji traži da plaćaju dažbine kao sve moldavske kompanije, donelo velike ekonomske teškoće otcepljenom regionu.
Rusija na to nije mogla direktno da odgovori i umesto toga koristi pretnje, dezinformacije, taktike hibridnog rata.
Verovatno najvažniji cilj kampanja dezinformacija je da se podeli moldavsko društvo.
Implicitne i eksplicitne pretnje širenja rata u Ukrajini na Moldaviju uvek su formulisane kao izbor - zemlja može ili da se priključi NATO i "kolektivnom Zapadu" ili da prihvati svoju ustavnu neutralnost.
Neutralnost je popularna reč pro-Kremlj političara i partija koji je koriste kao argument protiv ulaganja u nacionalnu odbranu i bliže veze Evropom, piše euractiv.com.
Nijedna partija u Moldaviji ne traži članstvo u NATO i nedavno istraživanje pokazalo je da samo 28,5% podržava ulazak dok je 55,4% protiv.
S druge strane, isto istraživanje je pokazalo da bi 54,5% građana glasalo za članstvo u EU a samo 30,5% protiv.
Euraktiv napominje da je istraživanje obuhvatilo samo ljude koji žive u Moldaviji a ne i glasače iz inostranstva koji čine veliki pro-EU blok.
Ruske kampanje takođe nude niz "šargarepa" u vidu populističkih ekonomskih obećanja.
Ukupno gledano, glavna poruka Rusije je jasna - bliže veze sa Evropom su isto što i bliže veze sa NATO a sve "neprijateljske" akcije, uključujći usklađivanje sa sankcijama EU, predstavljaju opasnost za moldavsku bezbednost, što se ističe u kampanjama dezinformacija koje izazivaju strah.
Ako Moldavija odstane od toga, Rusija će joj ponuditi jeftiniji gas i različite ekonomske povoljnosti, sudeći prema obećanjima koja prenose proksi političari.
U tekstu briselskog portalala zaključuje se da će tokom 2024. Rusija verovatno nastaviti sa dezinformacijama i hibridnim ratom kako bi progurala svoje poruke i potkopala moldavsku demokratsku vladu, posebno uoči izbora u novembru.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
