Napuštanje Rusije nakon što je ta zemlja napala Ukrajinu koštalo je strane kompanije više od 107 milijardi dolara u vidu otpisa i izgubljenog prihoda, pokazala je Rojtersova analiza podataka kompanija.

Obim gubitaka povećan je za trećinu od avgusta 2023. ukazujući na razmere udara ruske invazije na finansije korporacija.

"Pošto se ruska agresija nastavlja zbog nepostojane vojne pomoći Zapada i povećanja opsega zapadnih sankcija, kompanije koje i dalje imaju za cilj da napuste Rusiju verovatno će se suočiti sa novim teškoćama i moraće da se pomire sa većim otpisima i gubicima", rekao je za Rojters direktor za prikupljanje podataka o kompanijama u konsultantskoj firmi S-RM Ijan Masi.

Masi je podsetio da je ruski predsednik Vladimir Putin nedavno pobedio na predsedničkim izborima i obezbedio obnovljeni mandat da nastavi dalju izolaciju od Zapada, uključujući dodatne zaplene imovine i politički pritisak.

Moskva traži popust od najmanje 50 odsto na prodaju strane imovine i stalno zaoštrava odredbe o izlasku sa ruskog tržišta, često prihvatajući nominalnu naknadu od samo jedne rublje.

Od početka 2024. najavljena je prodaja imovine Šela, HSBC, Polimetala i Jandeksa u ukupnoj vrednosti od gotovo deset milijardi dolara i uz popust do čak 90 odsto, navodi Rojters.

Kompanija Danone je pre nedelju dana dobila regulatorno odobrenje za otuđenje ruske imovine uz ukupan gubitak od 1,3 milijarde dolara.

Oko hiljadu kompanija već je izašlo iz Rusije ali u toj zemlji još stotine kompanija, prema nekim analizama, rade ili su obustavile poslovanje.

S druge strane, zapadne zemlje zamrzle su zlato i devizne rezerve Banke Rusije za oko 300 milijardi dolara.

Nemačka je nacionalizovala Gaspromovo postrojenje i stavila Rosnjeftovu rafineriju "pod svoje".

Rusija je obećala da će uzvratiti nakon predloga EU da preusmeri milijarde evra kamata od zamrznute ruske imovine.

Međutim, zbog pravnih sporova koje može da izazove svaka konfiskacija, zabrnute su i zapadne banke.

"U Rusijia nema zapadne imovine koja se može smatrati sigurnom", istakao je Masi.

Moskva je već preuzela kontrolu nad imovinom nekoliko zapadnih kompanija, uključujući Fortum, Karlsberg i Juniper, pokazala je Rojtersova analiza.

Ruska državna novinska agencija RIA izračunala je da bi Zapad mogao da izgubi imovinu i investicije vredne najmanje 288 milijardi dolara ako Moskva odluči da uzvrati. Ta suma odgovara direktnim investicijama EU, Grupe 7, Australije i Švajcarske u rusku ekonomiju zaključno sa 2022.

Međutim, čvrst stav Moskve šteti i Rusiji i stručnak za sankcije Džeremi Zaker kaže da je veliki broj klijenata njegove firme iz raznih industrija odlučio da potpuno napusti Rusiju i verovatno se neće tamo vraćati ni kada se rat završi.

Kao rezultat toga, značajne tehnologije su napustile Rusiju i ona možda više neće moći da podržava određenu visokotehnološku proizvodnju, rekao je za Rojters Zaker iz američke advokatske firme Dekert.

Ruskom odlukom iz 2022. investitorima iz "neprijateljskih" zemalja (onih koje su uvele sankcije Rusiji zbog Ukrajine) zabranjuje se da prodaju akcije iz ključnih eneregtskih projekata i banaka bez izričitog odobrenja predsednika.

U međuvremenu su se mnogi proizvođači robe široke potrošnje uzdržali da potpuno napuste Rusiju tvrdeći da se ljudi u toj zemlji pouzdaju u njihove proizvode.

Među kompanijama koje i dalje posluju u Rusiji su i Pepsiko, Nestle, Inteza Sanpaolo.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Pixabay.com