U Turskoj će u nedelju, 31. marta više od 61,4 miliona birača na lokalnim izborima moći da izabere zvaničnike u 81 turskoj pokrajini, u opštinama i gradovima, uključujući i gradonačelnike najvećih gradova.
Biraće se na mandat od pet godina gradonačelnici 81 pokrajinske prestonice, kao i članovi parlamenata i saveta pokrajina i opština, pa sve do nivoa mesnih zajednica u najmanjim selima.
Očekuje se da će se najžešća borba voditi za megalopolis Istanbul, gde pravo glasa ima 12 miliona ljudi, prenele su agencije.
U Istanbulu je na izborima 2019. kandidat opozicione kemalističke Republikanske narodne partije (CHP) Ekrem Imamoglu na opšte iznenađenje sa oko 800.000 glasova razlike porazio kandidata vladajuće Partije Pravde i razvoja, Binalija Jildirima.
Opozicija je na tim izborima osvojila i mesto gradonačelnika Ankare. Samo u Istanbulu za izbore 31. marta je prijavljeno 49 kandidata za gradonačelnika, što je najveći broj u istoriji tog grada.
U istanbulu je prehodno na vlasti 25. godina bila vladajuća islamističko-konzervativna Partija pravde i razvoja (AKP) predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, odnosno partije bliske islamskom pokretu Milim Goruš koje su se kasnije stopile u AKP.
Vodeća prokurdska partija DEM prvo je nominovala dvoje kanditata za prvog čoveka Istanbula, ali je potom povukla njihove kandidature i saopštila da će u 22 istanbulske opštine podržati Imamoglua i kandidate CHP. Analitičari smatraju da će to znatno pomoći Imamogluu.
Prema najnovijim anketama Imamoglu je trenutno sa 41,9% ispred kandidata AKP, donedavnog ministra ekologije i urbanizma Murata Kuruma, koji uživa naklonost 39,8% birača u Istanbulu. U Istanbulu živi gotovo 20% stanovnika Turske.
Međutim, za razliku od lokalnih izbora 2019. godine, predstojeće karakteriše snažna ambicija autoritarnog predsednika Erdogana da ponovo osvoji Istanbul. Njegova partija AKP ujedno je sa 12 miliona članova i najsnažnija u zemlji, piše agencija BTA.
Širom Turske, biće otvoreno 209.000 biračkih mesta, i to u školama, zbog čega učenici u ponedeljak neće morati na nastavu.
Prema turskom zakonu, učešće na izborima je obavezno, i građani koji to ne učine mogu biti novčano kažnjeni. Na parlamentarnim i predsedničkim izborima u maju 2023. godine kazna za neizlazak na izbore isnosila je preračunato oko devet evra.
Izbore će obezbeđivati čak 594.000 pripadnika policije, žandarmerije, obalne straže i dobrovoljaca, saopštilo je tursko ministarstvo unutrašnjih poslova.
Istovremeno, pravni stručnjaci obučavaju hiljade dobrovoljnih posmatrača izbora kako da nadziru poštovanje izbornih pravila, spreče prevare i osiguraju poštene izbore, piše agencija AP.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
