Ukrajinci mogu da počnu da podnose zahteve za nadoknadu štete koju su pretrpeli u invaziji Rusije u novom registru, najavio je 2. aprila ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na konferenciji u Hagu.
Registar za štetu izazvanu ruskom agresijom u početku će se fokusirati na oštećenu ili uništenu stambenu imovinu, a očekuje se između 300.000 i 600.000 zahteva u toj kategoriji.
Žrtve će naknadno moći da podnose zahteve u drugim kategorijama, kao što su "smrt voljene osobe, povrede, mučenje ili seksualno nasilje, nedobrovoljno raseljavanje", navodi se u registru.
Preduzeća i ukrajinska država takođe će moći da podnesu zahteve za reparacije za kritičnu infrastrukturu i preduzeća uništena u ratu.
"Ovo je prvi konkretan korak koji je napravljen", rekao je Kuleba i dodao da od danas svako može podneti zahtev, prenosi AFP.
"Bilo je izuzetno važno što smo se danas sastali ovde, ne samo da bismo razgovarali o tome kako ćemo da pozovemo Rusiju na odgovornost, nego i da pokrenemo veoma specifičnu proceduru od koje će imati koristi svaki Ukrajinac koji je stradao", rekao je on.
Registar za štetu izazvanu agresijom Rusije protiv Ukrajine (RD4U) neće isplaćivati potraživanja oštećenima, ali predstavlja korak ka međunarodnom mehanizmu nadoknade koji još nije uspostavljen.
Kuleba je kazao da je pođedanko važno da se uspostavi "međunarodni mehanizam" i da se konfiskuje zamrznuta ruska imovina.
Ukrajina želi da iskoristi zamrznutu rusku imovinu za plaćanje ratne štete i reparacije žrtvama.
Svetska banka je u februaru procenila da će Kijevu biti potrebno 486 milijardi dolara za obnovu zemlje, a Ukrajina je navela da bi taj iznos mogao da se udvostruči ako se uzme u obzir kompenzacija za žrtve rata, podseća AP.
Registar štete za Ukrajinu, sa sedištem u Hagu, osnovan je pod okriljem Saveta Evrope i ima 44 članice, uključujući većinu članica Evropske unije, kao i Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD.
Na konferenciji o procesuiranju ratnih zločina u Ukrajini, koju organizuju Holandija, Ukrajina i Evropska komisija, okupili su se ministri i zvaničnici više desetina zemalja, a među govornicima su i glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda koji je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi sa ratom u Ukrajini.
Briselski portal Politiko piše da će učesnici konferencije podržati osnivanje specijalnog suda za krivično gonjenje Rusa optuženih za ratne zločine u Ukrajini.
Sporno je, međutim, pitanje kako i gde bi ti ljudi bili procesuirani ako ikada napuste Rusiju jer, kako piše Politiko, Ukrajina traži da se uspostavi specijalni tribunal u okviru njenih granica, dok su zemlje EU podeljene u pogledu toga kako tribunal treba postaviti.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
