Analiza 50 snimaka sa JuTjub kanala proruskog Glasa Evrope (Voice of Europe), koju je uradio briselski portal Politiko, otkrila je da je 16 evroposlanika iz redova ekstremne desnice učestvovalo u debatama ili dalo intervjue za taj medij.
Poslanici Evropskog parlamenta i političari iz vlada Centralne i Istočne Evrope davali su intervjue za kanal sa samo 351 pretplatnikom na JuTjubu i samo 60.000 pregleda od letos. Međutim, domet kanala na duštvenim mrežama Iks i Fejsbuk bio je mnogo veći.
Osnovan u Holandiji 2016, i već optužen da služi interesima Rusije 2018, Glas Evrope je "bio na pauzi" do maja 2023, kada je počeo da objavljuje vesti sa ruskim narativima, nakon čega se rebrendirao i u junu počeo da objavljuje sadržaje na Iksu.
Upućeni taj medij vide kao "mašinu za pro-Kremlj dezinformisanje".
"Ako je to civilizacijski rat (Rusije u Ukrajini), pa, nadam se da će civilizacija u Ukrajini izgubiti", rekao je u jednom prilogu iz oktobra, iz TV studija u Evropskom parlamentu, holandski poslanik krajnje desnice Marsel de Graf.
"Ukrajina mora da postane demilitarizovana tampon zona", kazao je nemački političar krajnje desnice Maksimilijan Krah u debati koju je organizovan Glas Evrope, medij za koji su češke i belgijske vlasti rekle da je paravan za rusku propagandu i dezinformacije.
U objavi na Iksu, Glas Evrope optužuje "globalističke medije" za "divlje spekulacije i apsurdne optužbe" o njihovim ruskim vezama i insistira da su one bez osnova.
Politiko je stupio u kontakt sa 13 poslanika i oni su negirali da su uzeli ili da im je nuđen novac za intervjuu.
Od avgusta 2023. Glas Evrope organizovao je četiri debate i više intervjua sa 16 evroposlanika iz Nemačke, Francuske, Holandije, Italije, Slovačke, Estonije, Španije, Hrvatske, Danske i Belgije, pokazala je Politikova analiza snimaka.
Evroposlanici su na portalu odbacivali mogućnost ulaska Ukrajine u EU, krivili je za početak rata, ukazivali na nivo korupcije u toj zemlji, govorili o teškoćama koje ima na frontu... zalagali se za prekid slanja oružja Ukrajini, pozivali Kijev na ustupke.
Svi narativi protivni su standardima EU i tvrdoj proukrajinskoj liniji Unije, piše 11. aprila Politiko.
Analitičar Evropskog centra izvrsnosti za suzbijanje hibridnih pretnji Jakub Kalenski rekao je da narativ tih evroposlanika da pod hitno treba održati mrovne pregovore kako bi se zaustavilo krvoproliće Ukrajinaca i Rusa predstavlja "kopi-pejst" pro-Kremlj mašine za dezinformacije.
"To nije mir ako imamo ruske vojnike u Ukrajini", dodao je Kalenski.
Većina evroposlanika je za briselski portal rekla da se ne sećaju ko ih je pozvao na debatu, kako su ih kontaktirali ili ko ih je intevrjuisao u njihovim kancelarijama u Parlamentu.
Jedan od evroposlanika je na pitanje ko ga je pozvao na debatu rekao da ne traži od svakog novinara CV pre nego što pristane na intervju.
Evroposlanici inače u poslednje vreme iskazuju sve veću zabrinutost oko obima ruskog uticaja u institucijama EU samo nekoliko meseci pred evropske izbore u junu.
"Rizik za predstojeće evropske izbore je u tome što će loši igrači, poput stranih aktera i Rusije, pokušati da se uklope u internet prostor ljudi", rekla je stručnjakinja za digitalni integritet u nevladinoj organizaciji Institut za strateški dijalog Džiori Krejg.
JuTjub je u međuvremu uklonio sa sajta desetine klipova snimljenih u Parlamentu zbog kršenja njegove politike o obmanjujućim sadržajima.
Dok je belgijski premijer Aleksander de Kro tvrdio da su evroposlanici plaćeni, nema dokaza da su uzeli novac za debate ili intervjue, piše dalje Politiko.
Do sada je samo sud u Minhenu specijalizovan za mito i korupciju otvorio preliminarnu istragu nakon što su se pojavile optužbe da je Petr Bistron, jedan od vodećih kandidata Alternative za Nemačku za izbore, primio mito.
Inače, Glas Evrope predstavljao se kao medij ali je ostalo nejasno ko su novinari i urednici koji za njega rade.
Prema saopštenju čeških tajnih službi, sadržaj Glasa Evrope "kontroliše i finansira direktno Ruska Federacija. Novac iz Moskve koristi se i za plaćanje određenih političkih predstavnika da šire rusku propagandu...Jedan od ciljeva je pokušaj da se utiče na izbore za Evropski parlament".
Kalenski je ocenio da je kumulativni uticaj kampanja dezinformacija ono što ih je vremenom učinilo opasnim, poput erozije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EP
