S obzirom da će neke članice EU i sektori verovatno biti više od drugih izloženi budućem proširenju Unije, biće potreban novi fond za kompenzaciju debalansa, smatra bivši italijanski premijer Enriko Leta.
U nacrtu izveštaja u koji je imao uvid briselski Euractiv, Leta, koji je prošle godine od Brisela dobio zadatak da se bavi stanjem jedinstvenog tržišta i mogućnostima za reforme, svrstao je proširenje među tri ključne oblasti u kojima će Unija morati da napravi izbor.
"Postavljanje jasnog pravca za integraciju novih članica u EU predstavlja jedan od glavnih izazova u narednim godinama", napisao je Leta u izveštaju.
Prema njegovom mišljenju, fokus bloka kod proširenje ne treba da bude "samo na cilju, već na pažljivom sprovođenju" i "konkretnije na metodama i vremenu za proširenje".
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel 2023. je rekao da blok treba da bude spreman za proširenje 2030. ako želi da ostane "kredibilan", čime je pokrenuta debata o internim reformama potrebnim pre proširenja.
Inače, Mišel i Leta 17. aprila su na zajedničkoj konferenciji za štampu govorili o Izveštaju na visokom nivou o budućnosti Jedinstvenog tržišta i preporukama iz tog dokumenta.
U poslednje dve godine više članica skeptičnih prema proširenju izražava bojazni oko cene budućeg proširenje i potencijalnog opterećenja budžeta EU.
"Najvažnije je da se proširenje ne doživljava, ni od vlada, ni od građana, kao prekid podrške rastu i konvergenciji, posebno zemljama koje su se nedavno pridružile, a koju pružaju koheziona politika i Zajednička poljoprivredna politika", istakao je Leta u izveštaju.
Sa ciljem da se odgovori na te bojazni, Leta predlaže novi instrument - Fond solidarnosti za proširenje "opremljen finansijskim resursima za upravljanje eksternim efektima i omogućavanje glatkog procesa proširenja".
Italijanski političar rekao je i da bi novi fond bio zasnovan na proceni troškova proširenja i uticaju na Jedinstveno tržište EU.
Evropska komisija i neke članice u poslednje vreme se zalažu za "postepenu integraciju" ili fleksibilniji pristup proširenju fokusiran na politike u kojima kandidati za članstvo mogu da se integrišu, umesto na puno članstvo odmah.
"Nova strategija mora da da prioritet oblastima u kojima je rana pripremljenost dostižna omogućavajući kandidatima da uživaju koristi specifičnih elemenata Jedinstvenog tržišta pre punog članstva i premašujući ono što nude aktuelni sporazumi o pridruživanju", naveo je Leta u svom izveštaju, preneo je Euractiv.
Prema Leti, to će međutim morati da prate "značajni politički elementi". "Mora se pronaći nijansiran pristup, omogućavanje postepenog ali značajnog proširenje prednosti Jedinstvenog tržišta na zemlje kandidate uz istovremeno očuvanje stabilnosti i njihovih ekonomija i Jedinstvenog tržišta", istakao je Leta.
Da bi tako i bilo, Jedinstveno tržište "mora da ostane barem delom pod kontrolom briselskih pregovarača tokom procesa pre proširenja kako bi se sprečilo da sadašnje članice izgube najmoćnije oruđe za pregovaranje".
Preduslov za kandidate za EU spremne da se obavežu na postepenu integraciju u Jedinstveno tržište bloka mora da bude puno poštovanje prvog Kopenhaškog kriterijuma - tzv. fundamenata koji uključuju posvećenost demokratskim vrednostima i standardima EU, kao i vladavini prava.
U izveštaju su prethodna proširenja ocenjena kao uspešna i korisna.
"Veća EU, danas i juče, najbolji je instrument za zaštitu evropskih interesa i prosperiteta, poštovanje principa vladavine prava i odbranu građana EU od spoljnih pretnji", istakao je Leta.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropski savet
