Globalni vojni rashodi dostigli su prošle godine rekodne 2.443 milijarde dolara, što je porast od 6,8% u odnosu na 2022. godinu i najveći skok međugodišnje potrošnje od 2009. godine, objavio je 22. aprila Međunarodni institut za mir iz Stokholma (SIPRI).
U najnovijem izveštaju SIPRI o ukupnim vojnim rashodima u svetu, navodi se da je to deveta godina zaredom u kojoj su ti vojni izdaci rasli, pri čemu su rashodi porasli u svih pet geografskih regiona koje je definisao SIPRI, a posebno u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku.
Vojna potrošnja činila je 2,3% globalnog bruto-društvenog proizvoda.
Analitičari SIPRI ukazali su da je to povećanje vojnih rashoda u direktnoj vezi sa pogoršanom situacijom u oblasti bezbednosti i mira u svetu. "Države postavljaju vojnu snagu kao prioritet, ali istovremeno rizikuju uzročno, posledičnu spiralu u sve krhkijem geopolitičkom i bezbednosnom okruženju", rekao je stručnjak SIPRI za vojnu potrošnju i proizvodnju oružja Nan Tijan.
Vodećih deset zemalja po vojnim rashodima, predvođenih SAD, Kinom i Rusijom, Indijom i Saudijskom Arabijom sve su povećale potrošnju.
Članice NATO su u ukupnim vojnim rashodima učestvovale sa 55%, odnosno 1.341 milijardom dolara.
Samo su SAD za vojne potrebe izdvojile 2,3% više novca nego 2022, ili 916 milijardi dolara, što je bilo i 68% ukupnih vojnih rashoda cele severnoatlantske alijanse. SAD su za vojnu opremu potrošile oko tri puta više od Kine koja je na drugom mestu.
Evropske članice alijanse su sve zajedno u potrošnji učestvovale sa 28%, odnosno 407 milijardi dolara što je najviše u proteklih deset godina. Preostalih 4% otpada na Tursku i Kanadu.
U Evropi su najveće vojne rashode imale Velika Britanija i Nemačka, koja su i na šestom i sedmom mestu u svetu po vojnim rashodima u svetu u 2023. godini. Velika britanija je u oblasti odbrane potrošila 74,9 milijardi, a Nemačka 66,8 milijardi.
Poljska je za vojne potrebe izdvojila 31,6 milijardi što je porast od 75% i ubedljivo najveći porast u vojnim rashodima u Evropi. Veliko povećanje vojnih rashoda zabeleženo je i u Finskoj, koja je postala 31. članica NATO.
Finska je za jačanje vojnih kapaciteta i nabavku modernih oružanih sistema i borbenih aviona F-35 izdvojila 7,3 milijarde dolara, što je skok od 51% u odnosu na 2022.
Ruski vojni rashodi porasli su za 24% na, kako se procenjuje, 109 milijardi dolara, što je 57% više nego pre deset godina - 2014. Vojni izdaci su 2023. godine u Rusiji činili 16% ukupne javne potrošnje, i 5,9% bruto-domaćeg proizvoda.
Zbog rata, Ukrajina se probila na osmo mesto u svetu po visini vojnih izdataka. Skok u vojnoj potrošnji od čitavih 51% učinio je da njeni rashodi prošle godine dostignu 64,8%. Taj iznos predstavlja 58% ukupne javne potrošnje i 37% BDP.
Iako su vojni rashodi Ukrajine činili 59% ruskih vojnih rashoda, računajući stranu pomoć od najmanje 35 milijardi dolara, njena je vojna potrošnja dostigla 91% ruske.
Posmatrajući po geografskim regionima, najveće vojne rashode imale su zemlje Severne i Južne Amerike sa ukupno oko 1.009. milijardi dolara, odnosno 41% globalnih izdataka, pri čemu centralna Amerika, Karibi i Južna Amerika daleko zaostaju za Severnom Amerikom.
U centralnoj Americi i na Karibima najveći motor vojne potrošnje, koja je porasla 54% u odnosu na 2014. godinu, bila je borba protiv organizovanog kriminala.
Slede Aziija i Okeanija i Evropa sa po 24%, zatim Bliski istok sa 8,2% (200 milijardi dolara) i Afrika sa 2,1% ukupnih vojnih rashoda u svetu (51,6 milijardi dolara).
Međutim, najveći pročentualni porast vojnih rashoda zabeležen je 2023. godine upravo u Africi, u Demokratskoj Republici Kongo iznosio je čitavih 105%, a u Južnom Sudanu 78%.
Posmatrano kao udeo u BDP, ili "teret" vojnih rashoda, najveći teret podneo je Bliski istok sa 4,2 odsto regionalnog BDP. Slede Evropa (2,8%), Afrika (1,9%) i Azija i Okeanija (1,7%) i Amerika (1,2%).
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
