Ambasdadori EU 12. juna razmatraće zahtev Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC) za povećanje naknada kako bi se održao korak sa inflacijom. Međutim, štedljive članice Unije su protiv.
Zahtev EESC, koja je prva institucija EU koja je uključila zemlje kandidate za članstvo u EU u rad, čini se razmnim ali je i nezgodan, s obzirom da je razlog njenog postojanja sve više pod sumnjom, piše briselski portal Politiko.
U najmanju ruku nezgodno je i to što se povećanje naknada traži i za sastanke preko zuma.
Iako je punopravna, Ugovorima definisana institucija EU koja okuplja sindikate, poslodavce i civilno društvo ali nema formalnu moć, zakonodavci sve češće dovode u pitanje da li je EESC vredna budžeta od više od 150 miliona evra godišnje.
Članovi EESC nemaju plate već dobijaju naknade za prisustvo sastancima.
Predsednik EESC Oliver Repke 2023. je tražio od Saveta usklađivanje naknada, koje nisu povećane od 2013, obrazloživši da su realni troškovi za deset godina porasli za oko 23%.
Belgijsko predsedavanje EU sada je predložilo povećanje naknada za prisustvovanje sastancima sa 290 na 367 evra, prema dokumentu Saveta u koji je Politiko imao uvid.
Za vreme pandemije članovi EESC održavali su virtuelne sastanke i telekonferencije i za to dobijali 145 evra. Predloženo je da suma za virtuelno prisustvo sada bude povećana na 149 evra.
Austrija, Danska, Finska, Holandija i Švedska nisu za predloženo povećanje, navele su te zemlj u zajedničkom saopštenju. One se pozivaju na "već značajne" isplate i sporazum po kome izdaci za rahode koji nisu plate ne mogu da budu povećani za više od 2%.
Politiko piše da članovi EESC zaista ne primaju plate ali da je, s druge strane, lobiranje i zagovaranje u mnogo slučajeva deo njihovog posla i da se sastanci održavaju u radno vreme.
Ipak, očekuje se da ministri finansija daju zeleno svetlo za povećanje naknada na sastanku 21. juna.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EESC
