Devet zemalja koje poseduju nuklearno oružje nastavilo je sa njegovom modernizacijom i sa razvojem novih sistema naoružanja, a sve je veći broj nuklearnih glava koje su spremna za trenutnu upotrebu, objavio je 17. juna Međunarodni institut za istraživanje mira iz Stokholma (SIPRI).
U izveštaju za 2024. o nuklearnom oružju u svetu, Sipri piše da je tih devet nuklearnih sila - SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael - u januaru ove godine posedovalo ukupno 12.121 nuklearnu bojevu glavu.
Od ukupnog broja, oko 9.585 je bilo u vojnim zalihama i predviđeno za potencijalnu upotrebu.
Od tih zaliha, 3.904 je već raspoređeno na avione ili projektile, ili u bazama operativnih snaga, što je 60 više nego u januaru prošle godine. Oko 2.100 bojevih glava kojima su opremljeni balistički projektili je stanju visoke operativne borbene gotovosti.
Ostatak se, prema saznanjima Siprija, nalazi u centralnim skladištima. Kod takvih nuklearnih glava potrebne su određene duže logističke i druge pripreme da se one osposobe za upotrebu.
Gotovo sve bojeve glave koje su u visokoj operativnoj pripravnosti pripadaju Rusiji i SAD, ali se veruje da po prvi put i Kina ima određen broj nuklearnih projektila najviše brobene pripravnosti.
Gotovo 90% nuklearnog oružja je u rukama SAD (5.044) i Rusije (5.580). Njihov broj se na obe strane malo smanjio u odnosu na januar 2023. Broj razmeštenih bojevih glava je na obe strane sličan, SAD imaju 1.770, a Rusija 1.710.
Uz to, obe zemlje imaju i po više od 1.000 nuklearnih glava koje su rashodovane, ali nisu demontirane.
Kina je svoj nuklearni arsenal sa 410 nuklearnih glava u januaru 2023. godine, povećala na 500 u januaru ove godine.
Jedine dve evropske nuklearne sile, Francuska i Velika Britanija, imaju 290, odnosno 225 nuklearnih glava.
Indija ima 172, Pakistan 170, Severna Koreja 50 i Izrael 90, iako ta zemlja zvanično ne prinaje da ima nuklearno oružje.
Sipri napominje da su podaci o nuklearnim kapacitetima Severne Koreje nepouzdani i da je ta zemlja proizvela dovoljno fisionog materijala za 90 nuklearnih glava, ali da je ipak verovatnije da ih ima oko 60.
"Kina širi svoj nuklearni arsenal brže od bilo koje zemlje", rekao je Hans Kristensen, stručnjak Sipri za oružje za masovno uništenje.
U zavisnosti od toga kako planira da oblikuje svoje snage, Kina bi, iako će njen ukupni nuklearni arsenal i dalje biti manji, do kraja decenije mogla da ima pođednak broj interkontinentalnih balističkih projektila kao i Rusija ili SAD, rekao je Kristensen.
on je dodao da kod gotovo svih nuklearnih sila postoje planivi da povećaju svoje nuklearne kapasitete.
Tako je vlada Britanije najavila da ubuduće neće objavljivati koliko nuklearnih glava poseduje i koliko ih je u pripravnosti.
Francuska je nastavila svoj program razvoja treće generacije nuklearne podmornice sa nuklearnim naoružanjem i krstareće rakete vazduh-vazduh sa nuklearnom glavom.
Indija je blago povećala svoje kapacitete tokom 2023. godine i, iako je njen tradicionalni protivnik susedni Pakistan, stavlja sve veći naglasak na oružje dalekog dometa, koje može da dosegne i ciljeve u Kini, navodi Sipri.
Uprkos brojnim izjavama ruskih vlasti o raspoređivanju nuklranih projektila i pratećeg osoblja u Belorusiji, prema pisanju Sipri u januaru ove godine nije bilo potvrde te informacije.
Sa druge strane, SAD imaju oko 100 taktičkih gravitacionih bombi B61 u šest vojnih na teritoriji pet evropskih članica NATO. Reč je o američkim vazduhoplovnim bazama u Beligiji, Italiji, Holandiji, Nemačkoj i Turskoj, i to oružje je pod kontrolom američkih snaga.
U izveštaju se navodi da je tokom 2022. i 2023. godine bilo saznanja da SAD rade na proširivanju kapaciteta nuklearnih skladišta u britanskoj vazduhoplovnoj bazi Lejkenhit, u okviru planova modernizacije i do 180 depoa WS3 širom Evrope u kojima se čuvaju, ili mogu da se čuvaju te bombe.
Institut ukazuje da se od ruskog napada na Ukrajinu 2022. u SAD i Rusiji, ali i u ostalim nuklearnim silama smanjila transparentnost u vezi sa njihovim nuklearnim naoružanjem.
U 2023. godini snažan udarac pretrpeo je i globalni sistem nuklearne kontrole i razoružanja.
Rusija je prošle godina saopštila da izlazi iz Ugovora iz 2010. Novi START o ograničavanju strateškog ofanzivnog oružja. SAD su odgovorile tako što su suspendovale razmenz i objavljivanje podataka koji se odnose na taj ugovor.
Rat u Gazi potkopao je i napore da se Izrael priključi međunarodnoj konferenciji sa ciljem da se na Bliskom istoku ospostavi zona bez atomskog, i drugog oružja za masovno uništenje.
"Sada smo u jednom od najopasnijih perioda u ljudskoj istoriji. Brojni su izvori nestabilnosti - politička suparništva, ekonomske nejednakosti, ekološki poremećaji, sve ubrzanija utka u naoružavanju. Smeši nam se provalija i vreme je da velike sile učine korak unazad i rasmisle. po mogućnosti zajedno", rekao je direktor Sipri Den Smit.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Ministarstvo odbrane Rusije
