Novi britanski premijer Kir Starmer dobio je jedinstvenu priliku da se kasnije ove nedelje na samitu Evropske političke zajednice (EPZ) u palati Blenhajm predstavi gotovo pedesetorici evropskih lidera. Taj skup Starmer treba da iskoristi da ponudi vizuju Evrope koja se razlikuje od autoritarizma.
Starmerov prethodnih Riši Sunak, za razliku od njegove prethodnice Liz Tras koja je Veliku Britaniju uvela u EPZ, nije bio preveliki entuzijasta oko još jednog od brojnih svetskih samita.
Sunak je krajem 2023. poslao svog šefa diplomatije Dejdvida Kamerona u Pariz da razgovara o eventualnom odlaganju samita, s obzirom da je 2024. za Britaniju izborna godina, prenosi Gardijan.
Međutim, francuski predsednik Emanuel Makron, koji je bio tvorac koncepta EPZ nakon ruske invazije na Ukrajinu, jasno je stavio do znanja Kameronu šta će se desiti sa britansko-francuskim odnosima ako se Sunak povuče.
Sunak je u međuvremenu izgubio na izborima ali je ostalo otvoreno pitanje da li je svetu potreban još jedan samit 47 lidera, uključujuči one van EU, posebno s obzirom na to da EPZ nema sekretarijat i da je poslednji skup zavšen čak i bez konferencije za štampu.
Neki pak smatraju da je snaga foruma baš u njegovoj fleksibilnosti a, kako navodi Gardijan, četvrti samit - 18. jula, biće test za EPZ.
Na prvom samitu, u Pragu, u oktobru 2022, bilo je 44 šefova država ili vlada, uključujući turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Sledeća dva, u Kišinjevu u junu 2023. i Granadi u oktobru iste godine, nisu dobila baš dobre kritike. U Granadi su sporovi oko dnevnog reda, uključujući pitanje migracija, doveli do toga da Španija otkaže završnu konferenciju za štampu.
"49 lidera, 700 novinara, desetine bilateralnih sastanaka... i nijedna odluka", sumirao je tada briselski Politiko ishod samita.
Zato Britanija, posle španskog fijaska, ne može da dozvoli da skup u Blenhajmu bude samit dobrodošlice Starmeru, niti platforma za popravljanje britanskih odnosa sa EU.
Starmer mora da pokaže kako EPZ može da razvije evropski suverenitet, navodi se u analizi Gardijana.
Dodaje se da će se u pozadini samita u Blenhajmu osećati i debakl (Džoa) Bajdena u debati sa (Donaldom) Trampom, i atentat na Trampa u Batleru, i ističe da Evropa mora da postane otporna na Trampa ili bar spremna za njega.
Međutim, jačanje Evrope i bolja pripremljenost za ono što bi mogao da nosi drugi Trampov mandat ne ogleda se samo na nivo potrošnje za odbranu ili unapređenje konkurentnosti EU u odnosu na SAD.
Zvaničnici kažu da EPZ treba da se pozabavi sa tri velika problema koja slabe ceo kontinent - ilegalnim migracijama, dezinformacijama i nedostatkom energetske bezbednosti.
Istovremeno je nerešeno pitanje koliko je EPZ ideološki koherentno telo koje podržava demokratiju protiv ruskog autoritarizma. To pitanje je još akutnije s obzirom na činjenicu da mađarski premijer Viktor Orban treba da bude domaćin sledećeg samita EPZ u novembru i da bi želeo da pozove Trampa na taj skup.
Blenhajm, rodno mesto Vinstona Čerčila, za Starmera je prilika da ponudi vizuju Evrope koja se razlikuje od autoritarizma.
Čerčil je Evropu video kao deo onoga što je zvao "tri veličanstvena kruga" (Komonvelt, svet engleskog govornog područja i britansko "prijateljsko udruženje" sa "ujedinjenom Evropom").
Gardijan u analizi navodi da sva tri kruga treba da se poprave i da će Blenhajm biti dobro mesto za početak.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
