Krajnje desna Slobodarska partija Austrije (FPOe) vodi u anketama, a njen lider, bivši ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl sebe već vidi kao kancelara posle parlamentarnih izbora krajem septembra, ali je to neizvesno zbog velikih ovlašćenja koje u imenovanju vlade ima predsednik države.
U Austriji će 29. septembra oko 6,4 miliona građana moći da izabere novi parlament. Prema anketama koje su sprovođene poslednjih meseci, slobodarska partija ima podršku oko 27% birača.
To je četiri do pet procentnih poena više od trenutno vladajuće, konzervativne Austrijske narodne partije (OeVP) kancelara Karla Nehamera, i od opozicione socijaldemokratske SPOe, pišu mediji na nemačkom jeziku.
Međutim, presudnu ulogu u formiranju vlade imaće predsednik Austrije, bivši lider Zelenih Aleksander Van der Belen, koji je već rekao da posle izbora ne mora po automatizmu da poveri mandat najjačoj partiji i da mu takvo diskreciono pravo daje ustav, piše nemačka agencija dpa.
Van der Belen bi tako mogao i da odbije vladu koju bi predvodio FPOe, a razlog bi, navodi dpa, mogao da bude to što on izričito insistira na vladi koja bi bila bliska Evropskoj uniji, a slobodarska partija je poznata po izrazito evroskeptičnim stavovima.
Kikl je 14. avgusta samouvereno započeo predizbornu kampanju, intervjuom na privatnoj televiziji oe24, rečima da u slučaju pobede, koju očekuje, treba da mu bude poveren mandat za sastav vlade, i da bi sve ostalo značilo "neravnopravan tretman" i "diskriminaciju", piše austrijska agencija APA.
On je intervju ponovio svoje oštre osude migracija, koje je nazvao "seobom naroda" i uzrokom kriminala i terorističkih pretnji u Austriji.
Šef slobodarske partije rekao je i da namerava da uštedi na nekim "besmislenim projektima" EU, a kao primere je naveo raketni odbrambeni sistem Nebeski štit (Sky Shield), učešće u evropskom mirovnom instrumentu iz kojeg se izdvaja i pomoć Ukrajini, kao i finansiranje ekološke transformacije industrije.
Ponovo se izjasnio i za ukidanje sankcija Rusiji, uz objašnjenje da to donosi velike energetske probleme.
Pojedini političari FPOe se već dugo u medijima dovode u vezu sa Kremlju bliskim tajkunima, a Kiklov prethodnik na čelu stranke, Hajnc-Krisijan Štrahe je isključen iz partije 2019. kada je objavljen video snimak njegovih pregovora o korupcionaškim poslovima sa jednim ruskim olihgarhom.
Skandal je tada doveo i do pada koalicione vlade FPOe i narodnjaka u kojoj je Štrahe bio vicekancelar, i do prevremenih izbora.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Herbert Kikl/Fejsbuk
