Podrška Bugara Evropskoj uniji i NATO je znatno porasla za poslednjih sedam godina, a istovremeno je broj onih koji imaju negativno mišljenje o Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu višestruko povećan, pokazuje najnovije ispitivanje javnog mnjenja.
NATO savez danas podržava 40% Bugara, u odnosu na 28% 2017. godine, rezultat je istraživanja koje je sprovela agencija Alfa za Fondaciju za humanitarna i društvena istraživanja.
Polovina ispitanika (49%) veruje da je Bugarska više dobila nego što je izgubila od članstva u NATO, dok 29% smatra suprotno. Razlika između te dve pozicije je za šest godina povećana sa pet na 20 poena.
Istovremeno, podrška Rusiji i Putinu je znatno opala posle ruske invazije na Ukrajinu, prenosi briselski portal Euraktiv.
Pozitivan stav o Rusiji je 2018. imalo 60,1% anketiranih, a danas 31,8%, što je i dalje veliki procenat u poređenju s drugim članicama EU, ali je pad podrške očigledan.
Procenat ispitanika koji negativno gledaju na Rusiju je povećan sa 8,2% 2018. na 33,7% ove godine.
Još više je Bugara koji imaju negativno mišljenje o Putinu – 49,5%, dok pozitivnu sliku o ruskom predsedniku ima 22,1% anketiranih, u odnosu na 45,2% pre šest godina.
Autori istraživanja ocenjuju da je Bugarska "slaba karika" među istočnoevropskim zemljama, ukazujući na proruski stav određenih političara i hibridne napade Rusije koji podstiču antizapadnu retoriku i dovode do "novih žarišta polarizacije i potencijalnog sukoba u društvu".
Bugarski stavovi su u istraživanju opisani kao hibridni, proevropski „u principu“, ali sa snažnim istorijskim i nostalgičnim simpatijama prema Rusiji.
Članstvo u EU podržava 61% ispitanika, dok 16% ne odobrava. Ispitivanje javnog mnjenja je takođe pokazalo da je izlazak iz EU potpuno neprihvatljiv za veliku većinu Bugara i da je takvom stavu doprineo rat u Ukrajini.
Prema rezultatima istraživanja, Bugarska ima solidnu prodemokratsku većinu posvećenu članstvu u EU.
Dve trećine Bugara želi da živi u demokratiji zapadnog tipa, dok bi trećina živela u zemlji u kojoj vlada neka vrsta diktature – autoritarni režim, komunistička zemlja ili vojna vlada, rezultat je istraživanja.
Podrška liberalnoj demokratiji je najveća među stanovnicima glavnog grada (81%) i većih regionalnih centara (73%), dok je u manjim gradovima niža (55%).
"Što je u društvu više nezadovoljnih društvenih grupa, lično i društveno, to je veći rizik od prodora raznih populističkih partija i pokreta. Pošto je jedan od njihovih glavnih alata za mobilizaciju podrške izgradnja spoljne pretnje, EU je jedna od lakih meta za sakupljanje izbornih poena", navodi se u studiji.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropska komisija
