Evropske zdravstvene agencije su dobro odgovorile na pandemiju kovid-19, ali Evropska unija nije u potpunosti spremna za narednu zdravstvenu vanrednu situaciju, ocenio je Evropski revizorski sud (ECA).
Zdravstvena kriza izazvana pandemijom je EU zatekla delimično nespremnu, a nedostatak koordinacije između članica EU u vezi s podacima i testiranjima usporio je odgovor Unije na pandemiju početkom 2020. godine, navodi se u izveštaju ECA objavljenom 4. septembra.
Pandemija je ukazala na nedostatke koje je EU nastojala da reši nedavnim merama, ali je "još prerano smatrati da je EU potpuno spremna da se uhvati u koštac s velikim vanrednim situacijama u oblasti javnog zdravlja", ocenili su evropski revizori.
Dve agencije EU koje su bile ključne u rešavanju situacije, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i Evropska agencija za lekove (EMA), nisu bile potpuno spremne za dugotrajnu pandemiju, ali su se prilagodile i generalno dobro obavljale svoje zadatke u do tada nezabeleženim okolnostima.
ECDC je u početku potcenio ozbiljnost situacije, smatrajući da je verovatnoća unošenja virusa u EU niska i prepoznao je potrebu za hitnim ciljanim akcijama tek tri dana pošto je Italija uvela stroge mere karantina na nacionalnom nivou u martu 2020.
Revizori su ukazali i da su procene rizika, smernice i javne informacije koje je ECDC izdavao ponekad dolazili prekasno, kao što je bilo u slučaju smernica o nošenju maski i praćenju kontakata koje su izdate pred kraj prvog talasa.
EMA se, prema proceni revizora, brzo prilagodila situaciji. Agencija se u ranim fazama pandemije obratila potencijalnim proizvođačima vakcina i preduzela nekoliko drugih mera kako bi ubrzala proces odobravanja.
Revizori su takođe zaključili da je EMA pomogla u suzbijanju nestašice lekova tokom pandemije, a da je jedini pravi problem bio to što EMA nije bila uspešna u promovisanju kliničkih ispitivanja unutar EU.
U izveštaju se ukazuje i da je odgovor evropskih zdravstvenih agencija u velikoj meri zavisio od podataka o broju zaraženih i umrlih koje su prijavljivale zemlje članice, a koji nisu bili usklađeni i uporedivi.
"Kao i mnoga druga tela, medicinske agencije EU bile su preplavljene snagom i brzinom pandemije. Četiri godine kasnije, naučene lekcije moraju da se efikasno primene na nivou EU kako se istorija ne bi ponovila", rekao je član ECA Žoao Leao odgovoran za reviziju.
ECA je saopštio da je Evropska komisija, poučena iskustvima iz ranih faza pandemije, usvojila niz odluka i planova, uključujući jačanje i pojašnjenje mandata ECDC i EMA i predloge za reviziju farmaceutskog zakonodavstva EU koji imaju za cilj da ubrzaju procese odobravanja novih lekova.
"Takve mere sigurno popunjavaju neke od praznina u kapacitetu EU da reaguje na vanredne zdravstvene situacije", ocenili su revizori, ali su upozorili da su te mere dovele i do složenijeg organizacionog okvira.
Jedna od takvih mera je osnivanje Uprave za spremnost i reagovanje u zdravstvenim vanrednim situacijama (HERA) 2021. godine, čiji je zadatak da nadgleda razvoj, proizvodnju i distribuciju lekova, vakcina i drugih proizvoda kada dođe do vanrednog stanja. Problem je u tome što su neke od odgovornosti i ovlašćenja HERA slične onima koje ima ECDC, naveli su revizori, pozivajući na blisku saradnju i bolju koordinaciju evropskih agencija kako se posao ne bi nepotrebno duplirao.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC/Matthieu Rondel
