Novi izveštaj Evropska lestvica uspeha u inovacijama, koji je Evropska komisija objavila 15. jula, pokazao je da je 13 članica EU popravilo rezultate u inovacijama od prošle godine, pri čemu su najuspešniji bili Malta, za 7,6 procentnih poena, i Luksemburg, za pet poena.
Od 2018. su pak sve članice EU povećale uspešnost u oblasti inovacija a napredak se kreće od 0,9 procentnih poena u Luksemburgu do 30 poena u Estoniji.
Zahvaljujući napretku u celoživotnom učenju, poslovnim rashodima za istraživanja i razvoj i računarstvu u oblaku, Švedska zauzima položaj vodećeg inovatora EU sa napretkom od 12,9 procentnih poena od 2018.
Irska, navodi Evropska komisija, predvodi grupu snažnih inovatora i od 2018. je njena uspešnost porasla za 13,3 procentna poena a uz podsticaj prednosti u računarstvu u oblaku, produktivnosti CO2 zasnovanoj na proizvodnji i saradnji malih i srednjih preduzeća.
Hrvatska je pak prešla u grupu umerenih inovatora nakon znatnog povećanja uspešnosti od 2018. od 19,4 procenta poena.
Međutim, nova lestvica i Pregled rezultata regiona u oblasti inovacija za 2025. pokazuju blago smanjenje za 0,4 poena u periodu 2024/25.
To usporavanje ukazuje na potrebu za ubrzanim delovanjem, s obzirom na neizvesnost i rastuću globalnu konkurenciju, kako je istaknuto u Kompasu konkurentnosti, inicijativi Odaberi Evropu i strategiji za novoosnovana i rastuća poduzeća, navela je Komisija.
Evrokomesarka za istraživanja i inovacije Ekatarina Zaharijeva rekla je da se pregledom stanja za 2025. potvrđuje dugoročni napredak EU ali i ističe da hitno treba uraditi više i ukloniti trajne razlike među različitim delovima Evrope.
"Sledeće nedelje predstavićemo predloge za naredni dugoročni budžet EU i sledeći program za istraživanja i inovacije. To će biti ključno za podsticanje održivije i konkurentnije Evrope u narednim godinama", rekla je Zaharijeva.
Gledano prema regionima, uočava se neujednačenost s dugoročnim poboljšanjima i smanjenjem jaza u inovacijama između regiona s najboljim i onih s najslabijim rezultatima. Međutim, i dalje postoje razlike između severne i južne Europe.
Ukupno 233 od 241 regiona su poboljšala rezultate u oblasti inovacija od 2018. do 2025, uz prosečno povećanje od gotovo 12 procentnih poena.
Međutim, 82 regiona su u periodu 2023-2025. zabeležila pad u oblasti inovacija.
Prema izveštaju, severna i zapadna Evropa dominiraju među najuspešnijim regionima a centralna, istočna i južna ih i dalje sustižu, iako su neki regioni iznad proseka EU.
Zemlje su u izveštaju svrstane kao predvodnici u oblasti inovacija, snažni inovatori, umereni i inovatori u nastajanju.
Izvršni potpredsednik za koheziju i reforme Rafaele Fito rekao je na predstavljaju izveštaja da EU mora da ubrza svoju digitalnu i zelenu tranziciju kako bi premostila jaz u odnosu na globalne konkurente dok je potpredsednik za prosperitet i industrijsku strategiju Stefan Sežurne istakao hitnu potrebu za modernizacijom jedinstvenog tržišta i lanaca snabdevanja.
"Moramo pojednostavniti propise, podstaći prekograničnu digitalnu infrastrukturu i podsticati partnerstva startapova i etabliranih preduzeća kako bismo oslobodili puni potencijal Evrope. Inovacije se ne odnose samo na tehnologiju, već i na stvaranje ekosisitema u kojima ideje napreduju i šire se", rekao je Sežurne.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
