Austrijski predsednik Aleksander van der Belen počeo je 4. oktobra konsultacije o sastavu nove vlade i to prvo sa Herbertom Kiklom, liderom krajnje desne Slobodarske partijje Austrije (FPOe) koja je na izborima osvojila najviše glasova, ali ustav šefa države ne obavezuje da mandat poveri kandidatu najjače partije.
Austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je 3. oktobra uveče konačne rezultate izbora, prema kojima je FPOe osvojila 28,8% glasova. Partije političkog centra, konzervativna Narodna partija Austrije (OeVP) osvojila je 26,3%, a socijaldemokratska SPOe 21,1%.
Glasove 9,1% birača osvojio je liberalni NEOS, a Zeleni 8,2%. Međutim, većina partija odbacuje mogućnost koalicije sa slobodarskom partijom, sa izuzetkom Narodne partije koja je nagovestila spremnost za saradnju, pod uslovom da Kikl ublaži svoju ekstremno desnu retoriku.
Koalicija narodne partije i socijaldemokrata imala bi sa ukupno 92 mandata iuzuzetno tanku većinu u parlamentu, koji u sadašnjem sazivu ima 183 poslanika. Prema pisanju medija, u Austriji je zato moguća tročlana koalicija koju bi uz konzervativce i socijaldemokrate pojačao i NEOS.
Ulazak Zelenih u koaliciju se smatra malo verovatnim, jer je dosadašnja vladajuća koalicija Narodne partije Austrije i Zelenih dovela do nepromostivih razlika između dve partije.
Predsednik Van der Belen rekao je posle izbora "da prilikom formiranja vlade moraju biti poštovani temelji austrijske liberalne demokratije". Optimizam je, međutim, pokazao i Kikl koji je za AFP rekao da su njemu podjednako kao i predsedniku važni demokratija, i ljudska prava i slobode.
U centru Beča su 3. oktobra uveče na poziv Zelenih i žena socijaldemokratske partije održani masovni protesti protiv krajnje desnice.
Organizatori su očekivali pet do deset hiljada ljudi, ali se prema njihovim kasnijim procenama okupilo čak 25.000, iz vrlo različitih grupa i nevladinih organizacija, kao što su na primer i "Bake protiv desnice", partija Levo ili socijalistička omladina, javila je austrijska APA.
Cilj protesta bio je da se još i pre početka konsultacija, demonstrira protivljene vladi u kojoj bi bili i slobodari. Demonstranti su se zatim mirno prošetali od zgrade univerziteta do parlamenta. Nosili su transparente sa natpisima kao što su "Zaštitimo demokratiju" i "Nema koaliranja sa nacistima".
Na jednom plakatu je, prema pisanju medija na nemačkom jeziku, viđena i karikatura Herberta Kikla kao marionete ruskog predsednika Vladimira Putina, što je aluzija na prijateljski odnos lidera i mnogih zvaničnika slobodara prema politici Kremlja.
FPOe je osnovana 1955. godine i tada je važila za uporište bivših nacionalsocijalista, ali se vremenom etablirala na političkoj sceni Austrije.
Slobodari su od 1980. godina nekoliko puta bili u vladajućim koalicijama, pa čak i sa socijaldemokratama. Herbet Kikl je partiju populističkom retorikom protiv migracija, Evropske unije i zaštitnih mera u vreme pandemije poveo udesno, ali i uspeo da privuče birače.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
