U dve evropske zemlje, bivše sovjetske republike, Moldaviji i Gruziji, u narednih 10 dana biće održani važni izbori na kojima će biti odlučeno da li će nastaviti svoj put približavanja Evropskoj uniji i Zapadu, ili će se vratiti pod okrilje Moskve.
Građani Moldavije će u nedelju, 20. oktobra, izaći na referendum o pristupanju EU, a istovremeno će biti održan prvi krug predsedničkih izbora na kojima će aktuelna predsednica Maja Sandu pokušati da obezbedi drugi mandat.
Šest dana kasnije, u Gruziji će na parlamentarnim izborima biti odlučeno da li će zemljom nastaviti da vlada populistička proruska partija Gruzijski san ili će se na vlast posle 12 godina vratiti proevropska opozicija.
Zajedno s ishodom rata u Ukrajini, rezultati izbora u te dve zemlje odrediće konture sutrašnje Evrope, ocenjuje se u analizi objavljenoj na portalu EUObserver.
Istraživanja javnog mnjenja daju jasnu prednost proevropskoj liberalnoj predsednici Moldavije Maji Sandu.
Njen najveći protivnik je bivši državni tužilac Aleksandru Stojanoglo, kandidat Socijalističke partije bivšeg proruskog predsednika Igora Dodona.
Prema rezultatima anketa, na referendumu će dve trećine građana podržati članstvo u EU.
"U slučaju da proevropska strana ne pobedi, proruske ili 'suverenističke' stranke će promovisati približavanje Moskvi. Posle toga će verovatno uslediti represivno zakonodavstvo inspirisano ruskim zakonom o stranim agentima, kao što se desilo u Mađarskoj, Bugarskoj i Gruziji", ocenjuje u tekstu glavni urednik sajta Voksjurop (Voxeurop) Žan-Paolo Akardo.
U Gruziji, kako navodi, situacija je kompleksnija, a pozicije vlasti i opozicije su se proteklih meseci zaoštrile.
Istovremeno uz zalaganje za bliže veze s Evropom, vlada preduzima mere kao što su nedavno usvojeni "zakon o stranim agentima" i zakon kojim je zabranjena "LGBT propaganda", zbog kojih je Brisel suspendovao proces pristupanja pokrenut u decembru 2023.
Dok Gruzijski san tvrdi da želi članstvo u EU, neki njeni članovi i visoki zvaničnici su na meti sankcija SAD zbog spornih zakona.
Sa druge strane, gotovo 90% Gruzijaca želi da se njihova zemlja pridruži Uniji.
Ankete pokazuju da Gruzijski san podržava 33% građana. Opozicija, nekada podeljena između različitih pokreta, organizovala se u nekoliko neformalnih koalicija koje će zajedno verovatno osvojiti polovinu glasova.
Predsednica Gruzije Salome Zurabišvili je iskoristila sva raspoloživa sredstva da osigura evropski put zemlje, uključujući predlog da posle izbora bude formirana tehnička vlada koja će obezbediti demokratsku tranziciju i sprovesti reforme neophodne za članstvo u EU.
Gruzijski san, s druge strane, sebe predstavlja kao garant tradicionalnih vrednosti i koristi strah Gruzijaca da budu uvučeni u sukob, imajući u vidu rat Gruzije i Rusije 2008. godine u separatističkim gruzijskim regionima Abhaziji i Južnoj Osetiji.
Iako prognoze ne ukazuju na pobedu vladajuće partije, postoji rizik da će Gruzijski san namestiti izbore i proglasiti se pobednikom bez obzira na rezultat, navodi se u analizi. To omogućava i izmena izbornog zakona, prema kojoj vlada može da potvrdi rezultate bez uključivanja opozicije.
Stručnjaci se slažu da je Gruzija sada na prvoj liniji odbrane građanskih sloboda u širem regionu, uključujući i neke članice EU, rekla je istraživačica i članica partije Droa Marika Mikiašvili, misleći na Mađarsku i Slovačku.
"Ako Gruzijski san ostane na vlasti ove godine i kasnije, to će biti ogroman podsticaj za druge iliberale u Evropi, a posebno u zoni proširenja, da ih ohrabri da nastave sa bilo kojim zakonima i akcijama koje žele", rekla je Mikiašvili.
Iako opozicija tvrdi da izbori neće biti pravedni ni slobodni, odlučila je da se bori jer ih vidi kao referendum o budućnosti Gruzije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropska komisija
