EU je izdvojila stotine miliona evra za razvoj kompanija koje rade na kritičnim tehnologijama, kao što su mikročipovi i kvantna tehnologija.
Nova šema sa budžetom od 300 miliona evra za 2025. treba da dobije zeleno svetlo ove nedelje, sudeći prema nacrtu plana u koji je imao uvid briselski portal Politiko.
Ukupan budžet za naredne tri godine, tj. do kraja aktuelnog višegodišnjeg budžeta EU, dostiže 900 miliona evra.
Evropska komisija namerava da tim sredstvima odvrati tehnološke kompanije iz EU da uzimaju sredstva van bloka kada žele da značajno prošire poslovanje nakon što su ga izgradile. Poznato je da SAD npr. imaju znatno veća sredstva od EU za te svrhe.
EU je zato zavisna od drugih regiona, poput SAD i Kine, kada je reč o tehnologijama poput mikročipova ili usluga "klauda".
Buduća evrokomesarka za tehnologiju, Finkinja Hena Virkunen, biće odgovorna da učini da EU ponovo bude tehnološki "suverena".
I pre nego što Virkunen preuzme posao, Komisija već sprema novac kako bi sprečila da strateški važne tehnološke kompanije padnu u ruke stranaca.
Prema novom programu, kompanije koje ispunjavaju uslove moći će da traže investiciju od 10 miliona evra do 30 miliona, čime će Brisel praktično imati udeo u vlasništvu, prenosi Politiko.
Fond je namenjen za povećanje poslovanja kompanija koje radi na tehologiji, čistoj tehnologiji ili biotehnologiji i koje su već prikupile novac. Kompanije bi takođe trebalo da budu u mogućnosti da pokažu interesovanje drugih, privatnih investitora da se pridruže finansiranju.
Udeo Brisela u finansiranju trebalo bi da bude manji, za tri do pet puta manji od ukupne sume.
U idućoj godini EU će se posebno fokusirati na kompanije u oblasti čipova i kvantne tehnologije.
Novi fond za proširenje pridružuje se programu Brisela koji je već na snazi - fondu Evropskog saveta za inovacije (EIC).
U svom programu za naredni mandat, predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen obećala je dalje proširenje EIC.
Politiko piše i da će kompanije koje su dobile podršku u prethodnom programu moći ponovo da traže sredstva.
"EU je komparativno slabija od SAD i Kine po preuzimanju, komercijalizaciji i skaliranju novih tehnologija", upozorila je ekspertska grupa Komisije u izveštaju objavljenom ranije ovog meseca.
I drugi izveštaji, poput onog koji su napisali bivši italijanski premijeri Enriko Lete i Mario Dragi, takođe su ukazali da startapovi imaju slab pristup finansiranju.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
