Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer je tokom posete Grčkoj ponovo zamolio za izvinjenje za zločine koje su nacisti u toj zemlji izvršili tokom Drugog svetskog rata, ali su grčki domaćini iznenađujuće javno potegnuli i pitanje ratnih reparacija, što Nemačka odlučno odbacuje.
Nemački predsednik, koji ima uglavnom reprezentativnu ulogu, završio je 31. oktobra trodnevni boravak u Grčkoj posetom selu Kandanos na Kritu, koje je nemačka vojska 3. juna 1941. godine, svega nekoliko dana posle invazije ostrva, u znak odmazde zbog pogibje 25 vojnika vermahta u potpunosti razorila i sve stanovnike koji nisu na vreme pobegli ubila.
U govoru pred stanovnicima sela, Štajnmajer je rekao "da preživele i njihove potomke moli za oproštaj za teške zločine koje su Nemci počinili na tom mestu". "I molim za oproštaj što je moja zemlja decenijama otezala krivični progon zločina. Što je posle rata u početku okretala glavu i ćutala", rekao je Štajmajer.
"Teško je kao nemački predsednik doći na ovo mesto i održati govor. Ali nisam mogao da dođem na Krit, a ne posetim ovo mesto nemačke sramote", rekao je, dodajući da bol i dalje živi ali da je Grčka ipak pružila ruku pomirenja i da je zahvalan na tome.
Ipak, četvoro stanovnika koji su preživeli masakr razvilo je transparent sa natpisom "pravda i obeštećenje", a neki stanovnici sela su glasno i uzvikivali da ne žele izvinjenja, nego odštetu.
To pitanje, koje dugo opterećuje odnose Grčke i Nemačke, pokrenuli su u razogovorima tokom prva dva dana posete i grčka predsednica Katerina Sakelaropulu i premijer Kirijakos Micotakis.
"Pitanje i dalje lebdi u vazduhu. Važno je posvetiti se pitanjima iz prošlosti", rekla je Sakelaropulu tokom sastanka sa Štajnmajerom, preneli su grčki mediji.
Nemački predsednik je odbacio mogućnost novih pregovora o odšteti gotovo 80 godina od kraja rata, preneo je grčki dnevnik Katimerini.
On je rekao da je za Nemačku to pitanje međunarodno-pravno zatvoreno, iako Nemačka ostaje svesna svoje istorijske i moralne odgovornosti.
Štajnmajerovi domaćini nisu sada navodili nikakve iznose, ali su grčke vlasti 2015. godine procenile da Nemačka duguje 278,7 milijardi evra na ime ratnih reparacija, i dodatnih 10,3 milijardi evra na ime prinudnog zajma nacističkoj Nemačkoj koji je bio nametnut grčkim građanima.
Nemačka agencija dpa piše da je grčka predsednica iskoristila i to što su početku sastanka mogli da prisustvuju i novinari, što u Grčkoj nije ubičajemo. da bi javno pokrenula temu reparacija.
"Očigledno je htela da to pitanje, koje u grčkoj javnosti trenutno ne igra nikakvu ulogu, ciljano lansira. Moguće je da je pri tome imala u vidu i željeni reizbor sledeće godine", ocenjuje agencija.
I premijer Kirijakos Micotakis rekao je 30. oktobra da za njegovu zemlju pitanje ratnih reparacija ostaje nerešeno i da se nada da će ono biti razmotreno. Uprkos tome, Micotakis je naglasio da je otvoreno novo poglavlje u grčko-nemačkim odnosima. "Grčka se ekonomski oporavila i ostavila za sobom burna vremena i krizu", rekao je Premijer, preneo je Katimerini.
I Štajnmajer je pohvalio ekonomski oporavak Grčke, napredak koji postoji u ekonomskim odnosima dve zemlje i snažno prisustvo nemačkih investicija.
Štajmajer je, međutim, u Grčkoj oštro kritikovao planirano smanjenje Fonda budućnosti, koji postoji pri nemačkom ministarstvu spoljnih poslova i koji treba da služi negovanju kulture sećanja Grčke i Nemačke.
U fond se do sada godišnje izdvajalo 900.000 evra, a zbog mera štednje u novom budžetu, koji još nije usvojen, taj iznos bi trebalo da bude smanjen na 300.000 evra.
Štajnmajer je u Kandanosu rekao da to šalje "pogrešan signal". "Fond od 2014 radi na našoj zajedničkoj kulturi sećanja i u tom smislu je važan stub naše zajedničke budućnosti kao dve bliske partnerske zemlje", rekao je Štajnmajer.
Iz fonda se finansiraju brojni projekti vezani za kulturu sećanja, koji se uglavnom obraćaju mladim ljudima.
Nemački predsednik je prvog dana trodnevne posete u pratnji grčke koleginice posetio gradilšte budućeg muzeja holokausta u Solunu, posvećenog jevrejima tog grada koji su u Drugom svetskom ratu gotovo svi završili u logorima smrti. Izgradnju muzeja finansira Nemačka, objavljeno je na sajtu nemačkog predsednika.
Drugog dana posetio je izbeglički centar u selu Malakasa na Atici. Prisustvovao je i proslavi 150. godišnjice Nemačkog arheološkog istituta koji postoji u Atini i posetio u Atini proizvodni pogon nemačke farmaceutske kompanije Beringer-Ingelhajm koji u Grčkoj postoji od 1975. godine, i Gete institut u grčkom glavnom gradu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Kabinet nemačkog predsednika
