Evropske članice NATO su u protekloj deceniji snažno povećale izdvajanja za odbranu, a osnovni cilj je bio da se povećaju kapaciteti i unapredi spremnost za odbranu, ali je pitanje koliko je to održivo u postojećim ekonomskim uslovima, pokazuje istraživanje Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).
U studiji koja treba da bude objavljena na predstojećem odbrambenom samitu u Pragu, ocenjuje se, međutim, da je pitanje koliko je takva potrošnja održiva u kontekstu velikih ekonomskih pritisaka.
Nagli rast izdvajanja za vojsku je u Evropskim članicama NATO počeo posle ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine, da bi se dodatno povećao posle napada Rusije na Ukrajinu, 2022.
Evropa je u tom pogledu postala i lider u globalnoj vojnoj potrošnji, sa prosečnim realnim godišnjim porastom od 3,9% od 2014. godine.
Prema novoj studiji IISS "Izgradnja odbrambenih kapaciteta u Evropi", izdvajanje je 2024. godine bilo 50% veće nego 2014. godine. To je, kako se navodi, stvorilo ogromne šanse, ali i velike izazove za industriju u tim zemljama.
Također, ulaganje iz vojnih budžeta evropskih članica NATO u snabdevanje i istraživanje i razvoj dostiglo je prosek od 32%, u onosu na 15% pre deset godina. To je tada bilo znatno ispod 20% koliko je preporučivao NATO.
Ta je potrošnja, istovremeno pogodila neke druge sektore odbrane, kao što je izdvajanje za vojno osoblje, koje je od 2014. palo sa 60% na 40%, navodi IISS.
Takođe, rastući ekonomski pritisci, demografske promene i klimatska migracija ne popuštaju u vodećim ekonomijama, kao što su Nemačka i Velika Britanija, a budžetska štednja se odražava i na nacionalna budžetska izdvajanja za odbranu, ukazuje institut.
Industrija namenske i vojne opreme ipak ima benefite od pojačane tražnje i ponovo izraženije konkurencije sa drugim državama. Vrednost deonica vodećih evropskih firmi koje proizvode vojnu opremu, poput BAE Sistems, Leonardo, Rajnmetal i Saab, odreda je skočila od 2022. godine.
Uz to, kompanije od te godine pokazuju i veću zainteresovanost za akvizicije zbog pojačane bezbednosti ulaganja. Takođe, jačaju i partnerstva, bilo među drđavama ili među kompanijama, a primer je i partnerstvo između nemačkog ginganta Rajnmetal i američkog koncerna Lokhid Martin, koje je potpisano u junu ove godine, piše u studiji.
Ali, što se više nameću pitanja održivosti takvog budetskog ulaganja tako se, ocenjue IIŠ, sve više razmatraju i mogućnosti alternativnih načina finansiranja.
Privlačenje privatnog kapitala u odbrambenu industriju ipak je donekle otežano zbog obaveza poštovanja i primene ekoloških, socijalnih standarda i standarda upravljanja. Na vladama je da promovišu atraktivnost takvih privatnih ulaganja u odbrambenu industriju i buduću zainteresovanost za nove tehnologije i start-ap preduzeća, ocena je IISS.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
