Nakon što je evro pao na minimum za godinu dana, oživeli su glasovi da bi evropska valuta mogla da sklizne do pariteta sa dolarom. Pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima uvećava izglede za povećanje carina koje bi mogle zadati novi udarac ekonomiji zone evra, navodi se u analizi agencije Rojters.
Sa kursom od oko 1,06 dolara za evro, zajednička evropska valuta je za gotovo 5% ispod maksimuma za više od godinu dana iz septembra, kada su ga zaustavile slabe ekonomske perspektive.
Evro/dolar je najaktivniji par valuta u trgovini na deviznom tržištu.
Analitičari smatraju da je paritet evra i dolara moguć jer je evro na samo 6% od toga. Do sada su dve valute bile izjednačene početkom 21. veka i ponovo na nekoliko meseci u 2022, kada su američke kamate rasle brže od onih u zoni evra, dok se Evropa borila sa skokom cena energenata zbog rata u Ukrajini.
Za trgovce je kurs jedan dolar za jedan evro ključni psihološki nivo i pad ispod te granice pogoršao bi stanje i vodio daljoj deprecijaciji evra, piše Rojters.
Dalje se navodi da velike banke, uključujući JPMorgan i Dojče banku, računaju da bi pad evra mogao da se desi, zavisno od visine carina. Takođe bi smanjenje poreza moglo da pogura američku inflaciju i ograniči smanjenja kamata FED, što bi dolar učinilo potencijalno privlačnijim od evra.
Kada je reč o biznisu i domaćinstvima, slaba valuta povećava cenu uvoza, što vodi rastu cena hrane, energije i sirovina i podstiče inflaciju.
S druge strane, pad evra pojevtinjuje izvoz, što je dobra vest za evropske proizvđače automobila, prodavce na malo industrijskih proizvoda i luksuzne robe npr. i za pojedince ili investitore sa prihodima u inostranstvu.
To je posebno dobro za Nemačku koja je dugo smatrana lokomotivom evropskog izvoza a sada pati zbog brojnih faktora, uključujući slabu kinesku ekonomiju.
U Rojtersovoj analizi dalje se navodi da evro nije jedini i da je vrednost valuta mnogih američkih trgovinskih partnera pogođena u poslednjih mesec i po dana zbog bojazni od carina.
Istovremeno neki bankari smatraju da je paritet evra i dolara moguć ali ne nužno i verovatan.
Naime, brže smanjenje kamata od strane Evropske centralne banke (ECB) nego u SAD bilo bi negativno za evro ali bi, s druge strane, to labavljenje moglo da podrži valutu na duži rok podstičući perspektive ekonomskog rasta.
"Svi su tmurni po pitanju Evrope i razumemo to ali mogli bi da imamo neka pozitivna iznenađenja", rekao je za Rojters direktor finansijske institucije Edmond de Rotšild Benjamin Melman dodajući da ne vidi značajn pad evra.
U analizi se dalje navodi da je ECB danas u boljoj poziciji nego što je bila prethodno kada je evro znatno oslabio - 2022. godine, kada je inflacija rasla pa je pad evra ispod dolara dodao pritisak na centralnu banku da digne kamate.
Inflacija je danas manja a postoje i drugi razlozi zašto pad evra na dolar ne bi bio veliki problem za ECB.
ECB, piše u analizi, više gleda na performanse evra prema korpi valuta glavnih trgovinskih partnera zone evra. Ako se tako gleda, evro ne izgleda tako slab.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
