U Nemačkoj će na parlamentarnim izborima u februaru pravo glasa imati više imigranata, naturalizovanih Nemaca, nego ikada u istoriji zemlje, i njihovi glasovi postaju sve važniji za sve partije koje će izaći na izbore.
Iako nije izvesno za koga bi naturalizovani Nemci mogli da glasaju, neka istraživanja pokazuju da su oni uglavnom jako polarizovani između krajnje desnice i populističke levice.
Već na izborima 2021. godine, od ukupno 61,1 miliona građana sa pravom glasa, 7,9 miliona, ili 13% su bili građani koji su se doselili u Nemačku i stekli njeno državljanstvo, piše berlinski portal table.media.
Na izborima u februaru 2025. godine taj broj bi mogao znatno da premaši osam miliona, s obzirom da je prtoteklih godina zabeležena rekordna naturalizacija i da j 2022. i 2023. godine nemačko državljanstvo steklo 368.600 imigranata.
Centar za istok i međunarodne studije (ZOIS) sproveo je nedavno istraživanje među imigrantima poreklom sa teritorije bivšeg Sovjetskog saveza, o čijim se izbornim afinitetima već dugo raspravlja.
Među imigrantima iz Rusije je i oko 2,5 miliona etničkih Nemaca koji su posle 1950. a posebno posle raspada SSSR po ubrzanom postupku dobijali nemačko državljanstvo. Većina njih je došla iz Rusije, Kazahstana i Kirgistana.
Studija je nedvosmisleno pokazala da su partijske simpatije gotovo polovine birača ruskog porekla polarizovane i da su uglavnom pristalice krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) i levičarski-populističkog Saveza Sara Vagenkneht (BSW). Studija pokazuje da bi od glasova te grupe birača profitirale upravo te dve partije.
Autori studije naveli su da su te dve partije svesne da tim biračim poreklom iz država bivše SSSR mogu da se približe, na primer temom uvođenja sankcija Rusiji, čemu se obe partije protive.
Zanimljivo je da su mladi iz te grupe imigranata, koji su odrastali u Nemačkoj, skeptičniji prema demokratiji i skloniji autoritarnom sistemu od svojih roditelja. Tako bi u generaciji starijih imigranata iz Rusije za AfD glasalo 17%, a među njihom sada odraslom decom 19%. Veći postotak mlađih nego starijih glasao bi i za BSW.
Početkom 2000-ih godina još se 70% naturalizovanih građana iz republika bivše SSSR bilo privrženo konzervatinim demohrišćanskim partijama CDU i CSU, ali je to vreme, prema oceni autora studije, prošlost.
Studija je pokzala da su imigranti natprosečno podložna uticaju iz inostranstva, a u konkretnom slučaju iz Rusije.
To je za table.media potvrdila i poslanice socijaldemokratske SPD, koja je i sama rođena Rusiji i koja je poverenica vlade za pitanja doseljenik i nacionalnih manjina.
Prema oceni stručnjaka, jezik propagande uglavnom cilja na "osećaje manje vrednosti ljudi koji se u modernom nemačkom društvu ne osećaju suvereno".
Međutim i dalje ostaje oko 60% tih birača za koje se u istraživanju nije mogla ustanoviti neka posebna ili dugotrajnija sklonost prema bilo kojoj partiji, niti je bilo moguće proceniti za koga će eventualno glasati.
Za razliku od kraja 20. i prvih godina 21. veka, primat po naturalizaciji u Nemačkoj su sada preuzeli Sirijci, Turci i Iračani, koji su činili više od 52% građana koji su 2023. godine stekli nemačko državljanstvo.
Autori studije, koja je bila prvenstveno usmerena na doseljenike iz Rusije, smatraju da kod svih imigranata istorija oblikuje identitet, što autoritarne zemlje poput Rusije, Turske i Kine nastoje da iskoriste za realizaciju svojih političkih ciljeva.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
