Učenici u većini članica Evropske unije imaju sve slabije veštine u matematici i čitanju, što predstavlja ogroman rizik po produktivnost rada i konkurentnost EU, navodi se u izveštaju Evropske komisije o zapošljavanju.
Procenat učenika koji ne dostižu minimalni nivo znanja se povećava već 12 godina, s dramatičnim padom u posedovanju osnovnih veština zabeleženim 2022, što je verovatno posledica zatvaranja škola tokom pandemije korona virusa.
Gotovo svaki treći 15-godišnjak nije imao osnovne veštine iz matematike, a svaki četvrti nije dostigao minimalne nivoe u oblasti čitanja i nauke.
To je daleko od cilja EU da smanji stopu neuspeha, kada učenici nemaju minimum znanja, na 15% do 2030, navodi se u izveštaju EK.
Estonija je jedina zemlja koja je ispunila cilj u sve tri oblasti, a Irska u veštini čitanja.
U izveštaju se navodi da je posebno zabrinjavajuće to što je stopa neuspeha u matematici veća od 25% u čak 18 zemalja EU, a u 14 zemalja je slična situacija kada je u pitanju veština čitanja.
U oblasti matematike je posebno zabrinjavajuća situacija u Bugarskoj, Kipru, Rumuniji i Grčkoj, gde više od 45% učenika nema minimalni nivo znanja.
Ti loši rezultati se u izveštaju smatraju pretnjom po produktivnost rada i konkurentnost posmatrano na srednji rok, prenosi Politiko.
U dokumentu se poziva na ankete poslodavaca koje pokazuju da je ključno imati kvalifikovane radnike i ukazuje da nedostatak radne snage onemogućava kompanija da povećaju proizvodnju.
"Sistemi obrazovanja i obuke koji su efikasni i dobro funkcionišu su zbog toga ključni da bi mladi i odrasli naučili veštine relevantne za tržište rada za kvalitetne poslove, takođe s obzirom na velike transformacije sa kojima se EU suočava" navodi se u izveštaju.
Izvršna potpredsednica Komisije za veštine Roksana Minzatu je rekla da brojke pokazuju opasnost da bi zelena i digitalna tranzicija mogla "rizikovati da naše građane ostavi iza sebe".
U izveštaju se takođe navodi da su siromašniji učenici širom EU ostvarili daleko lošije rezultate. Gotovo polovina tih učenika nije imala minimum veština u matematici 2022. godine, što je značajno povećanje u odnosu na 38,2% 2018. godine.
Ali lošije rezultate imala su i bogatija deca, a u izveštaju se ukazuje na nedostatak kvalifikovanih nastavnika, "što se u poslednjih nekoliko godina pogoršalo zbog, između ostalog, pandemije kovida-19".
Nekoliko zemalja EU je preduzelo mere u odgovoru na ovaj problem. Finska je uvela više obaveznih časova, a Holanđani planiraju da daju 500 evra po učeniku školama koje žele da unaprede osnovne veštine.
Minzatu treba da početkom marta predstavi plan koji će se fokusirati na ulaganje u veštine, obrazovanje odraslih i celoživotno učenje, stručno obrazovanje i obuku.
Komisija takođe namerava da revidira plan digitalnog obrazovanja i napravi mapu puta za budućnost digitalnog obrazovanja i obuke.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
