Globalna potrošnja za odbranu porasla je u 2024. godini na 2,46 hiljada milijardi dolara, u atmosferi pojačanog osećaja ugroženosti i bezbednosnih rizika, i to posebno u Evropi, na Bliskom istoku, u Severnoj Africi i pojedinim azijskim zemljama, objavio je londonski Međunarodni institut za strateške studije (IISS).
Kao posledica, u svetu je potrošnja za odbranu 2024. dostigla prosečnih 1,9% BDP, za razliku od 2022. kada je bila 1,6% BDP, i 2023. kada je taj udeo iznosio 1,8%.
U Evropi je tokom prošle godine za odbranu potrošeno realno 11,7% više novca nego u 2023. godini, i iznos je dostigao 457 milijardi dolara, naveo je IISS u svojoj godišnjoj studiji "Vojna ravnoteža".
Tom porastu najviše je doprinelo realno povećanje potrošnje za vojsku u Nemačkoj od čak 23,2% (oko 86 milijardi dolara) u odnosu na prethodnu godinu, čime je Nemačka dospela na četvrto mesto u svetu po izdvajanju za odbranu.
Ipak, buduća izdvajanja vlade u Berlinu za odbranu ostaju neizvesna zbog raspada vladajuće tročlane koalicije u novembru prošle godine, ocenjuje IISS.
Među evropskim članicama NATO, odmah iza Nemačke i peta u svetu je 2024. bila Velika Britanija, sa 81 milijardom dolara. Na trećem mestu među evropskim zemljama NATO je Francuska sa 64 milijarde dolara, a na četvrtom Italija sa 35,2 milijarde dolara.
Izdvajanja za vojsku znatno su porasla i u drugim evropskim zemljama, na primer u Poljskoj koja je 2024. godine za vojsku potrošila 28 milijardi dolara i bila peta među evropskim članicama NATO i 15. u svetu, u poređenju sa 2022. kada je po vojnoj potrošnji globalno zauzimala 20. mesto.
Najmanja izdvajanja medu zapadnim saveznicima imale su Albanija sa 490 miliona dolara, Severna Makedonija sa 360 miliona, Crna Gora sa 100 miliona i Island sa 50 miliona dolara.
Od globalnih izdvajanja od ukupno 2,46 hiljada milijardi, koja su prošle godine bila realno 7,4% veća nego 2023. godine, najviše otpada na SAD, koje su za vojsku potrošile 968 milijardi dolara.
Druga je sa 235 milijardi dolara Kina, treća Rusija, a među prvih 15 zemalja u svetu koje nisu članice NATO su i Indija, Saudijska Arabija, Japan, Južna Koreja, Australija (kao pridruženi partner NATO), Izrael i Ukrajina.
Prema računici IISS, sve članice NATO zajedno za vojsku su izvojile 1,44 hiljada milijardi dolara.
Ipak, i Rusija je prošle godine veoma povećala izdvajanje za vojsku i to za 41,9% na realnih 145,9 milijardi dolara. Rusko izdvajanje, dostiglo je, međutim, mereno po kupovnoj moći (PPP) čitave 462 milijarde dolara, čime je premašila izdvajanja svih evropskih članica NATO (457 milijardi) zajedno.
Vojna izdvajanja su prošle godine dostigla 6,7% ruskog BDP, što je približno dvostruko više nego pre agresije na Ukrajinu 2022. godine. Projekcija je da će se ruska potrošnja za vojsku nastaviti i ove godine i dostići udeo od 7,5% BDP.
IISS, međutim, ukazuje da je merenje vojnih izdataka kao udeo u BDP ili u budžetu pojednostavljeno, jer mnoge zemlje već sada koriste dodatne izvore i posebne fondove za finansiranje vojnih troškova.
Na globalnoj pozornici, jedini i zuzeci su Latinska Amerika i Karibi i Podsaharska Afrika. U Latinskoj Americi i na Karibima, zabeležen je relativno skromni rast izdvajanja za odbranu, što realno ima veze i sa činjenicom da se regionalni budžeti još uvek oporavljaju od štednje uzrokovane pandemijom korona virusa.
U Podsaharskoj Africi registrovano je i jedino pravo smanjenje vojnih izdvajanja, od realnih 3,7%, navodi IISS. Ipak taj postotak je u velikoj meri slika smanjenja vojne potrošnje nekih ključnih zemalja, kao što je Nigerija.
Istovremeno, zabeležen je snažan porast ulaganja u vojsku u Burkini Faso, Maliju i Nigeru, tri zemlje koje su pod vlašću vojnih hunti napustile savez zapadnoafričkih država ECOWAS i formirale Savez država Saheta sa ambicijom da redefinišu regionalnu bezbednost, piše IISS.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
