Hapšenjem svog najopasnijeg konkurenta Ekrema Imamoglua, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je praktično sahranio demokratiju u svojoj zemlji, ali u kriznim vremenima kada Turska postaje veoma važna za Evropu ne mora da se plaši kritika iz Evropske unije, piše švajcarska štampa.
Hapšenjem Imamoglua, gradonačelnika Istanbula i člana opozicione partije CHP, Erdogan je "završio svoj projekat - u Turskoj izbori više ne treba da imaju nikakav značaj", piše dnevnik Tages-ancajger, dodajući da je bilo planirano da Imamoglu u nedelju bude proglašen za predsedničkog kandidata opozicije.
"Deluje kao da Erdogan svojoj zemlji postavlja pitanje: Jel stvarno verujete da možete da odlučujete o tome kada ću ja otići", piše dnevnik. "Ono što Erdogan želi je večiti predsednički mandata. A taktike poput ove su ono čime se već više od dve decenije održava na vlasti", dodaje Tages-ancajger.
List piše da je turski predsednik uvek bio spreman da zbog vlasti napravi i korak više, ali da ovako daleko nikada nije otišao i da je to "kršenje tabua koje Tursku stavlja u red zemalja kao što su Rusija ili Azerbejdžan" u kojima "još postoje izbori, ali svi unapred znaju pobednika".
"Erdogan je svoje protivnike napao najtežim oružjem kojim raspolaže - pravosuđem. On je možda u stanju da traži mir sa Kurdima, ali će za celu Tursku mir zavladati tek kada on jednog dana ne bude na vlasti", zaključuje Tages-ancajger.
Noje cirher cajtung (NZZ) podseća da Erdogan po ustavu posle isteka trećeg mandata 2028. godine više nema pravo da se kandiduje za šefa države, ali ocenjuje da mnogo toga ukazuje da teži da raspiše prevremene izbore, ili da promeni Ustav.
"Erdogan i njegove pristalice ne žele ništa da prepuste slučaju. Nekoliko dana pre hapšenja, Imamogluu je poništena fakultetska diploma. Završen fakultet je jedan od preduslova za kandidaturu za funkciju predsednika", piše NZZ.
Erdoganov tretman protivnika kritičara i protivnika, prema pisanju dnevnika, "već dugo jača ionako velike sumnje u njegovo poimanje demokratije".
List podseća da je Turska još pre više od 20 godina, u vreme kada je Erdogan bio premijer, postala kandidat za EU i da se tada obavezala i na poštovanje demokratije i vladavine prava, ali da je zbog nezadovoljavajućeg stanja sa vladavinom prava i učestalog kršenja ljudskih prava Unija pre nekliko godina suspendovala pregovore.
Uz ocenu da obe strane znaju da je članstvo u Turske u EU "vrlo neverovatno", NZZ dodaje da su sada zbog rata u Ukrajini ponovo u žižu došli turska odbrambena industrija i njene iskusne oružane snage.
"Erdogan ponovo drži dužu polugu. Zbog rastućih sumnji u bezbednosno-politički angažman SAD, Evropa mora da se naoružava a Turska u tome može da da važan doprinos. Zbog toga je malo verovatno da će EU ubuduće insistirati na više demokratije i ljudskih prrava u Turskoj, ili čak podržati opoziciju", piše dnevnik.
"Erdogan zato primedbi iz Evrope gotovo uopšte ne mora da se plaši. On će svoje kritičare i protivnike i ubuduće moći da ugnjetava ili eliminiše", konstatuje NZZ.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
